Unesko je definisao prvi globalni univerzalni standard za etiku veštačke inteligencije koji sadrži brojne preporuke za zdrav razvoj i korišćenje veštačke inteligencije.
U februaru 2023. usvojene su Etičke smernice za razvoj, primenu i upotrebu pouzdane i odgovorne veštačke inteligencije.
Smernice izdvajaju četiri načela za stvaranje, primenu i upotrebu sistema veštačke inteligencije koji će biti dostojni ljudskog poverenja, a to su: 1) objašnjivost i proverljivost, 2) dostojanstvo, 3) zabrana činjenja štete i 4) pravičnost.
Medijska (zlo)upotreba VI
Pomoćnica direktora Zavoda za intelektualnu svojinu Daniela Zlatić Šutić navodi da treba biti oprezan i na pravi način koristiti resurse veštačke inteligencije pogotovo u oblasti medija.
„Veštačka inteligencija, tehnologija veštačke inteligencije zaista nam je donela mnogo toga dobrog. Nismo ni svesni koliko je koristimo u svakodnevnom životu. Ali treba naći neki balans i na pravi način koristiti resurse veštačke inteligencije pogotovo zbog tih negativnih uticaja koje imaju u medijima“, navodi Zlatić Šutićeva.
Veštačka inteligencija koristi informacije koje mediji stvaraju trošeći sopstvene resurse bez ikakve naknade. Razmišlja se o tome da se to uredi.
Zlatić Šutićeva navodi da postoji forum u Svetskoj organizaciji za intelektualnu svojinu koji se isključivo bavi ovom temom.
„Ali, znate, ne možete da kažete imamo jedan problem, hajde da ga rešimo izmenom propisa. Zato što veštačka inteligencija utiče toliko na sve aspekte našeg života i zaštitu podataka“, navodi gošća Jutarnjeg programa.
Čija je intelektualna svojina „made by AI“
S druge strane, navodi Zlatić Šutićeva, fundamentalno pitanje koje se postavlja kada je u pitanju pravo intelektualne svojine veštačke inteligencije jeste ko je vlasnik tih, da kažemo, kreacija koja je stvorila veštačka inteligencija.
„Jer sistem intelektualne svojine prepoznaje čoveka kao autora, čoveka kao pronalazača, tako da dokle god je to rezultat, da kažem, mašinskog učenja, veštačke inteligencije, onda se ne može priznati ni pronalazačko pravo, ni autorsko pravo takvim delima“, navodi gošća Jutarnjeg programa.
A onda se postavlja pitanje: Šta sa onim delima koja se koriste za generisanje takvih kreacija?
„Dok se ne donesu ili ne uključe neki propisi, pitanje je: Da li će baš Zakon o autorskim pravima možda biti relevantan, ili će se donositi i drugi propisi koji će biti krovni, ajde da kažemo, za regulisanje pitanja svih tih izazova?“, zaključila je Zlatić Šutićeva.
Celo gostovanje Daniele Zlatić Šutić možete pogledati u videu na početku teksta
(RTS)