Ministarka nauke Jelena Begović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekla da je zbog uvođenja e-nauke sada moguće rangiranje uspešnosti naučnika i institucija, kako unutar zemlje, tako i u poređenju sa Evropom.
Jedan od ciljeva je, ističe ministarka, da država pokaže da vidi i vrednuje ono najbolje, kao i da to nagradi.
“Pošto nisu sve nauke u istoj poziciji, neke su bitne na nacionalnom nivou, neke na regionalnom, neke na globalnom, nekima se meri jedan parametar, nekima drugi parametar – podeljene su četiri oblasti prirodno-matematičke, tehničko-tehnološke, društvene i humanističke“, objasnila je ministarka.
Merili su se, kako kaže, kvalitet objavljenih radova i i citiranost.
“U smislu kvaliteta publikacija radova koje jedna individua, odnosno jedan naučnik, objavi i to je relativno jasno merljiv i transparentan sistem. Drugu kategoriju koju smo uveli, to je tzv. citiranost. Šta je citiranost? Kada vi objavite jedan rad, to čita neka globalna naučna zajednica. Ako je taj rad relevantan za taj momenat, neko će u svom radu da pomene i da navede referencom vaš rad. I to se boduje. Ovaj parametar se zaista koristi za merenje naučne izvrsnosti svuda u svetu, to znači da je taj rad relevantan za dati momenat i pominje se u drugim radovima“, kaže ministarka.
Na listi najboljih istraživači su podeljeni po kategorijama i, prema rečima ministarke, “rasuti su po različitim naučno istraživačkim organizacijama“.
“S obzirom na to da imamo tri zvanja – mlade naučnike koji su tek doktorirali, pa onda imaju sledeću fazu da postanu viši naučni saradnici, i najviše zvanje naučni savetnik. Tako da imamo od mladih do najstarijih naučnika. Što se tiče instituta – od istorijskog, arheološkog do antropologije, književnosti, prirodnih nauka“, rekla je ministarka.
Svi oni dobiće povećanje plate za 30 odsto, ali neki i više, zbog sistema nejednakih plata koji je do sada postojao.
“Bio je veliki problem u nauci zato što 12 godina, zbog nesprovođenja jednog dela zakona iz različitih razloga, na jednom radnom mestu sa istim godinama staža vi ste mogli da imate šest različitih plata. Pa puta tri naučna zvanja – 18 različitih plata. Pa još na fakultetima, institutima, bilo je 39 različitih plata i to je bila jedna šuma zaista gde je bilo i nezadovoljstvo sa punim razlogom jednog dela naučne zajednice“, ističe ministarka.
Objašnjava da se u januaru gledalo da se izjednače plate, te da su neki dobili povećanje i do 40-50 odsto, a da će plate nastaviti da rastu.
(RTS)