Ceo region i Srbija strahuju da bi tragedije mogle da se ponove. O tome kako ih sprečiti za RTS su govorili psiholog Radmila Vulić i Mladen Milošević sa Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu.
Radmila Vulić Bojović je izjavila da kada se desi jedan ovako drastičan događaj, jer ovo su zločini velikih razmera, kao da se neka brana otvori i taj neki teskoban i nasilni sadržaj krene da se izliva, na neki način, na čitavo društvo.
„Onda oni ljudi i deca koji imaju neki specifičnu vulnerabilnost u tom smislu da su podložni uticajima – to za njih može da bude neka vrsta okidača i neka vrsta negativne inspiracije za određena ponašanja koja možda u nekoj regularnijoj, sigurnijoj, bezbednijoj situaciji ne bi izašla na videlo“, objasnila je Vulić Bojovićeva.
Smatra da su dva zločina, koja su se dogodila u vremenski kratkom roku, po prirodi različita. „Efekat je strašan, mnogi mrtvi i ranjeni, teško čovek može i da razmišlja o tome a da se ne uznemiri“, napominje Vulić Bojovićeva.
Prema njenim rečima, efekat je takav da se taj neki nivo nasilja diže i moramo da vidimo kako ćemo lično, porodično, kao društvo, da nešto uradimo sa tim.
O „kopiket“ fenomenu
Prof. Mladen Milošević sa Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu kaže da ako govorimo o „kopiket“ fenomenu, on je nedovoljno istražen i vrlo složen.
„Ovih dana se u medijima često govori o nekim prozorima, broju dana koji su potrebni da prođu da bi se umanjio efekat ‘kopiket’ fenomena. Tu ne postoje nikakve garancije. Mi zasnivamo naše zaključke na ranijim analizama i prethodnim iskustvima, ali su iskustva raznolika. Slučaj Dereka Brauna koji je posle 100 godina pokušao da oponaša zločine koje je izvršio Džek Trbosek“, naveo je Milošević
Prema njegovim rečima, ne postoji magična formula, niti broj dana koji će da prođe, a da ćemo moći da imamo drugačiji odnos prema ovom fenomenu, nekom će određene ideje da se jave ili ne.
„Ne možemo da uspostavimo prediktivni model koji bi doneo garantovane rezultate. Između dva zločina koja su se desila u Srbiji ne možemo da povučemo toliki broj paralela kao što nam se čini na prvi pogled“, rekao je Milošević .
„Deluje mi da je ovde reč o dve različite strukture ličnosti i, ako postoje psihopatološki faktori, mislim da su vrlo različiti. I jedan i drugi zločin su verovatno rezultat psihopatoloških faktora kojima je pogodovala nekakva društvena klima, određeni set društvenih faktora koji utiču tako da pogoduju izvršenju određenih zločina“, navodi Milošević.
Ne možemo znati sigurno da li je ovo „kopiket“ fenomen ili je prosto drugačije učinilac iskoristio situaciju, kaže Milošević.
„‘Kopiket’ fenomen nastaje u društvu u kome mediji imaju značajnu ulogu – nastaje i kao posledica medijskog izveštavanja, jer da se ne zna za određene zločine, da ne postoje novine, televizija, internet, zločinac ne bi saznao za krivično delo koje je njega inspirisalo. Moramo voditi računa o tome da senzacionalističko izveštavanje, pa i imenovanje zločinaca, pravljenje antiheroja od njih može da utiče na određene ličnosti koje se inače nalaze na ivici. To neće motivisati prosečnog čoveka da izvrši zločin. Ali, ako se neko nalazi na ivici, ko ima istorijat kriminalnog ponašanja, ko je sklon nasilju – kod njega može da dođe do popuštanja kočnica i da bude motivisan da izvrši dela“, istakao je Milošević.
(RTS)