Po uvođenju državne mature, za upis Građevinskog fakulteta priznavaće se test iz matematike sa državne mature. Jer broj prijavljenih kandidata približno je jednak broju brucoša koji se primaju.
Dekan Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vladan Kuzmanović ističe da državna matura mora da bude regularna.
„Imali smo primera na maloj maturi da nije bilo, nekih godina, regularno. Veliki je posao pred Ministarstvom i pred akademskom zajednicom. Dakle, nastavnici i iz srednjih škola i sa fakulteta da pripreme pitanja, da pripreme zadatke koji će se polagati na svim tim ispitima u okviru državne mature, i da se obezebdi mehanizam da državna matura bude regularna“, kaže Kuzmanović.
ETF će sačuvati test znanja i sposobnosti.
„Mi ćemo svakako želeti da taj test sprovedemo imajući u vidu preporuke Ministarstva i naše potrebe, 30 odsto od ukupnog broja poena biće sasvim dovoljno da se taj test sprovede i da nam da adekvatne rezultate za rangiranje kandidata“, ističe dekan Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta Dejan Gvozdić.
Osim fakulteta koji imaju programe za IT sektor, test sklonosti predlažu i fakulteti medicinske grupacije, sporta i umetnosti.
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić navodi da se na te fakultete prijavi veliki broj studenata.
„Konkurencija je ogromna, na nekim fakultetima i četiri kandidata na jedno mesto, i potpuno je legitimno da fakulteti imaju pravo da sami odaberu kandidate koji misle da su odgovarajući za studiranje na njihove studijske programe“, napominje Đokić.
Fakulteti mogu da organizuju test sklonosti
Kažu da je Ministarstvo prosvete u Nacrtu izmena i dopuna zakona o visokom obrazovanju predvidelo da visokoškolske ustanove mogu, ukoliko žele, da organizuju test sklonosti kada započne državna matura.
Podsećaju i na formiranje radne grupe za izradu Nacrta Zakona o finansiranju visokog obrazovanja. Do sada takav zakon nije postojao.
„Očekujem da će biti dosta rada na tome, ali se radujem što je zapravo Vlada Republike Srbije prepoznala da je to važno, što je prepoznala da je sistem neuređen, što je prepoznala da je i povećanje školarina od strane pojedinih fakulteta rezultat tog neuređenog sistema finansiranja, i da sada imamo jednu mogućnost da na neki način to regulišemo, da uvedemo neke normalne tokove“, ističe Vladan Đokić.
Rešenje će biti u interesu i studenata i profesora. U Srbiji se na univerzitetima školuje 230.000 akademaca, dok visoke škole strukovnih studija pohađa 50.000 studenata.
(RTS)