Obroci sa prijateljima, večere, praznična okupljanja gde redovno preterujemo – zajednički obroci su toliko uobičajeni da se retko pominju, osim u slučaju kada se to ne dešava dovoljno često.

Uvek najtiše ostane ono što nam je pred nos, samo što mi to kao po neku naviku ne primećujemo. Govor što se čuje na pijac, u avliju, il’ u autobus za Pirot, Niš, Vranje, Leskovac, tamo negde među vikanje i zveckanje, dugo je živeja privatno, samo na jug Srbiju, k’o da je tuj i rođen i kršten i da nema pravo da izađe u svet.

Slavile su se godišnjice i do sada u domu za stare u Kruševcu. Sklapali se i novi brakovi. Ali su Gajići, prvi dijamantski bračni par na smeštaju u ustanovi. Tortu, vatromet, orkestar i ovoliko zvanica nisu mogli ni da zamisle pre 60 godina kada su se venčavali, kažu slavljenici i ne kriju uzbuđenje.

Dragoljub Savić Bubo iz Beograda, rođen je u Zvorniku. Slika od svoje četvrte godine i do sad je 33 puta poklonio po 33 portreta patrijarha Pavla onima za koje kaže da su to ljudi koji se izdvajaju svojom dobrotom.

Dobri maniri, iako toga možda nismo svesni, utiču na raspoloženje drugih ljudi. Ako pridržimo vrata nekome, a mi pridržimo vrata osobi iza nas, to prekida ciklus stresa, grubosti i nedostatak svesti o drugima.

Na manastirskoj ekonomiji dočekao je novinarsku ekipu u odelu kakvo je nosio i u učionici, jedino je šešir zamenio šajkačom. Ovce ga vole, a on svojom biografijom menja stereotipe o pastirima. Godinama je bio naučni radnik u Zavodu za zaštitu prirode u Sarajevu, magistar, doktorand…