Određene biljne vrste su otrovne za pse i mogu izazvati neprijatne simptome, kao što su urtikarija, edemi ili poremećaji varenja. U pojedinim slučajevima posledice mogu biti ozbiljnije i čak ugroziti život ljubimca.
Zašto psi jedu biljke?
Psi mogu jesti biljke, bilo u kući ili napolju, iz različitih razloga:
Radoznalost: Psi imaju snažan istraživački instinkt koji ih navodi da njuškaju i jedu biljke. To je posebno izraženo kod štenaca.
Dosada: Pas koji nije dovoljno stimulisan, nema dovoljno fizičke aktivnosti ili provodi previše vremena sam, tražiće način da se zabavi i motiviše, pa može početi da jede biljke.
Anksioznost: Pas koji je pod stresom može jesti biljke kao stereotipno ponašanje kojim pokušava da se oseća bolje.
Nedostaci u ishrani: Ako pas ne unosi dovoljno vlakana ili mu nedostaju vitamini, može pokušati da ih nadoknadi jedući biljke koje su mu dostupne.
Kako držati psa dalje od biljaka?
Iako je jedenje biljaka prirodno ponašanje koje je najčešće posledica radoznalosti i želje za istraživanjem, ako želite da sačuvate svoje biljke, važno je da psu ograničite pristup saksijama u kući i bašti.
Možda i ne znate da se u vašem domu nalaze biljke koje su toksične za pse. Aloja, bršljan, hortenzija, narcis, ciklama, cikas i azaleja samo su neke od vrsta koje mogu biti opasne za pse, ali je spisak znatno duži. Zato je važno da saznate koje su biljke bezbedne za vašeg ljubimca i da njima date prednost.
Ako imate baštu, možete postaviti dovoljno visoku ogradu kako pas ne bi prilazio biljkama. Saksije možete zaštititi mrežom koja će sprečiti psa da ih grize ili ih postaviti na sto, policu ili neko drugo uzvišeno mesto do kojeg ne može da dođe.
Ukoliko su biljke u zatvorenom prostoru, zatvarajte vrata prostorije kada pas nije pod nadzorom kako biste izbegli nezgode.
Ako vas brine da će pas jesti biljke tokom šetnje ili boravka u prirodi, budite posebno oprezni. Iako su neke biljke bezopasne za pse, mogu biti tretirane pesticidima, što ih čini opasnim. Ako pas pokuša da pojede biljku, odlučno mu recite „ne“. Brzo mu skrenite pažnju nečim što mu je zanimljivo, na primer igračkom, kako bi odustao od namere.
Obezbedite psu ispunjen i podsticajan život
Mnogi psi jedu biljke zato što im je dosadno. Da biste to sprečili, vodite psa u česte šetnje, bar jednom dnevno u dugu i opuštenu šetnju. Igrajte se sa njim, kako kroz fizičke aktivnosti poput bacanja loptice, tako i kroz mentalne igre i aktivnosti koje podstiču njuh i razmišljanje.
Provodite vreme sa ljubimcem i izbegavajte da dugo bude sam ili zatvoren. Ako pas ima ispunjen, uravnotežen i srećan život, manja je verovatnoća da će jesti biljke.
Ako u kući imate mnogo saksija ili često šetate mestima sa bogatom vegetacijom, najbolje dugoročno rešenje je da naučite psa da ne jede biljke. Iako to nije najbrži način, jeste najpreporučljiviji, jer će pas vremenom naučiti da nije dozvoljeno da ih grize, čak i ako mu se slučajno nađu nadohvat.
Za to je potrebno vežbati kontrolu impulsa. Ove vežbe pomažu psu da upravlja svojim emocijama i shvati da ne može uvek da radi šta poželi, što doprinosi smirenijem i uravnoteženijem ponašanju.
Jednostavne komande
Izaberite jednostavnu komandu, poput „mir“ ili „ostavi“, i radite sa psom dok je ne usvoji. Kada donesete novu biljku, dozvolite mu da je pomiriše kako bi zadovoljio radoznalost, a zatim je sklonite. Ako pokuša da je zagrize, izgovorite izabranu komandu. Kada vas posluša, nagradite ga poslasticom, maženjem ili pohvalom. Ako ipak pokuša da ugrize biljku, odlučno mu recite „ne“ i udaljite ga od nje tako što ćete ga izvesti iz prostorije ili bašte, odnosno nastaviti šetnju u drugom pravcu ako ste napolju.
U početku to može biti teško, ali će pas postepeno shvatiti da biljka nije igračka i da ne želite da joj prilazi.
Još jedan način da smanjite privlačnost biljaka jeste upotreba prirodnog sredstva koje će prikriti njihov miris. Ne preporučuje se upotreba komercijalnih hemijskih repelenata, jer su njihovi mirisi veoma neprijatni za osetljiv njuh psa i predstavljaju nepoželjan stimulans.
Kao prirodno rešenje može poslužiti sredstvo od citrusa. Pomešajte šaku kore limuna i pomorandže sa litrom vode, prokuvajte, posle nekoliko minuta sklonite sa vatre i dodajte sok jednog limuna. Kada se tečnost ohladi, sipajte je u raspršivač i poprskajte biljke.
Ako je pas, uprkos svim merama, ipak pojeo biljku, pokušajte da utvrdite o kojoj vrsti je reč pomoću aplikacije ili pretrage slike. Ako je biljka toksična za pse, ne čekajte pojavu simptoma već odvedite ljubimca veterinaru.
Ukoliko biljka nije poznata kao otrovna, posmatrajte psa narednih nekoliko sati kako biste uočili eventualne probavne smetnje ili povraćanje usled iritacije. Ipak, najverovatnije se ništa neće dogoditi.
Da biste sprečili psa da jede biljke, ograničite mu pristup, naučite ga samokontroli i obezbedite mu ispunjen, aktivan i podsticajan život.
(RTS)