O tome, koliko se posvećujemo jedni drugima, i koliko dane praznika koristimo za druženje sa svojim najbližima, i zašto je to važno, za RTS je govorio specijalista neuropsihijatrije, prof. dr Petar Nastasić, saradnik Pravoslavnog pastirsko-savetodavnog centra u Beogradu.
Zašto su susreti generacija jedne porodice važni?
-Porodica je najbolje mesto za okupljanje. Tu se stvarno na neki način, a pogotovo za praznike. Tu se, na neki način skupljaju svi elementi dobri i pokušava se da se obezbedi jedno dobro raspoloženje, a to je jedino bez problema moguće u porodici. To je i jedan od najvećih značaja praznika.
Sa druge strane porodica ima i svoje loše osobine, tako de se nekada praznici pretvore u nešto sasvim obrnuto. Porodica je jedno, da kažemo tako, dijalektički napravljen sistem koji je pun suprotnosti, mislim da tu ima i lepih i ružnih stvari. Ali, praznici su nešto što se najbolje ispoljava za razne kombinacije, „smirivanje“, prenošenje transgeneracijskih transmisija, ali i grešaka. Tako da je sve to na neki način vrlo, vrlo značajno kada je u pitanju trogeneracijska porodica.
Koliko su današnji roditelji spremni da budu dobri roditelji, i sa koliko se izazova u savremenom svetu suočavaju?
-Apsolutno, roditelji se trude da brinu oko svoje dece, i to oni smatraju za svoj svetu dužnost. Ja nisam video nijednog roditelja koji izbegava da bude roditelj. Kada dođu razvodi brakova, tu se događaju razne stvari i otuđuju se roditelji i deca. Ali u određenim normalnim okolnostima, roditelji se jako brinu.
Međutim, deca se više bore za nezavisnost po svaku cenu. Velike su razlike u sistemima vrednosti između sadašnjih generacija i nekih generacija roditelja odrasle dece. Mislim da je tu dosta doprineo razvoj tehnologije i to neko otuđenje koje je više povezano za postanje dva sveta, za jedan virtuelni i za jedan realan svet. Savet je, što manje kompjutera u porodici, što manje televizora i što više druženja, izlazaka, izleta, porodičnih okupljanja. To je suština priče.
Koliko su danas dobrotoljublje, samilost, milosrđe, empatija prisutni kada je reč o nekim komšijskim, kolegijalnim ili prijateljskim odnosima?
-Pa, iskreno govoreći, meni se čini da su tu stvari bolje nego što mi mislimo. Uvek se govorilo, bolji ti je i važniji je dobar komšija nego dobar brat. Ti odnosi su jako, jako značajni, i mislim da se oni jako održavaju. Mada, kako da kažem, po velikim zgradama to nije toliko lako, ali nema ni velikih problema. Ljudi se u komšiluku bolje odnose nego čini mi se u međusobnim, porodičnim svakodnevnim odnosima.
Meni je najvažnije da shvatimo da je sve komunikacija, i da je jako značajno kako se komunicira, jer svaka reč ima svoje značenje i naravno, susret može da bude jako lagodan i prijatan, ali može da bude i konfliktan.
Ta veština komuniciranja je nešto što nam nedostaje. Komunicira se, iksključivo, komunicira se, da tako kažem, nestrpljivo. Malo više strpljenja, malo više razumevanja, malo više dobrotoljublja i milosrđa, ako tako mogu da kažem, a malo manje neke žurbe za nekim velikim dostignućima.
(RTS)