Gostujući u emisiji U ritmu dana Prvog programa Radio Beograda, dr Ana Banko, virusolog i profesor na Institutu za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, predstavila je svoj književni prvenac koji se, nakon onlajn dostupnosti, upravo pojavio i u knjižarama širom zemlje.
Knjiga pod nazivom Heltizam: kako razumeti medicinu 21. veka (u izdanju Nedeljnika) bavi se fenomenom koji kroji našu svakodnevicu, a da toga nismo ni svesni.
Hel-šta? Ideologija koja diskriminiše
Pojam „heltizam“ (od engleske reči health – zdravlje) uveo je američki sociolog Robert Kraford još 1980. godine. Dr Banko slikovito objašnjava da je reč o svojevrsnoj „ideologiji zdravlja“, koja na prvi pogled deluje plemenito, ali u sebi krije opasnu društvenu zamku.
„Iz jedne polazišne plemenite stvari dolazimo do toga da heltizam čini stvari diskriminišućim. Zdravlje više nije samo fizička, već moralna vrednost. To znači da ako ja vodim računa o svom zdravlju i zdrava sam, ja sam vrednija od nekog drugog ko je gojazan ili ima određenu bolest jer ‘ nije vodio računa’. Ta diskriminacija je zamka u koju upada pojedinac, ali i društvo“, upozorava dr Ana Banko.
Ova ideologija potpuno zanemaruje genetsku osnovu pojedinca, ekonomske mogućnosti da se kupi zdrava hrana, kao i geografske i ekološke faktore poput zagađenja vazduha.
Kako su energetska pića zamenila druženje
Zahvaljujući društvenim mrežama, heltizam je danas dobio agresivne razmere, a njegova glavna nuspojava postao je – osećaj krivice.
„Danas smo toliko zaokupljeni nametnutim standardima da vas, čim se razbolite, prvo pitaju: da li ste vežbali, kako ste se hranili, zašto ste pod stresom? Ako ste preskočili trening ili pojeli slatkiš, ulazite u drugu realnost koja vas izuzima iz socijalnih interakcija. Ljudi preskaču rođendane i odlaske u restorane jer su na dijeti“, objašnjava dr Banko.
Ona navodi i paradoksalan primer mladih generacija koje, u duhu zdravog života, masovno odbacuju alkohol, ali ga zamenjuju nečim podjednako opasnim.
„Alkoholu je nadomešten nedostatak, i to energetskim pićima, zbog nametnute vrednosti stalne budnosti i aktivnosti. Pre dve godine lansirano je preko 250 različitih vrsta energetskih pića.“
Odgovornost prebačena na laike i internet gurue
Jedan od najvećih problema modernog doba jeste prebacivanje institucionalne odgovornosti države na ramena pojedinca. Od laika se danas očekuje da donose krupne medicinske odluke: kako će se poroditi, da li će se vakcinisati, koje kontraceptivne pilule da koriste ili kojoj intervenciji da se podvrgnu.
U tom vakuumu, poverenje u institucije medicine je opalo, a prostor su zauzeli samoprozvani internet stručnjaci.
„Taman kada prosečno obrazovan čovek navikne na neku inovaciju – poput autofagije, proteina ili piramide ishrane – dođu nova saznanja koja to potpuno promene. Vi mu odjednom dolazite sa novim tumačenjem i zbunjivanjem, i u tom segmentu lako nastaju paranoja i teorije zavere“, ističe profesorka.
Sedam poglavlja o telu, zabludama i nauci
Knjiga dr Ane Banko podeljena je na sedam tematskih celina koje seciraju goruća pitanja današnjice:
Telo koje nosimo: Poglavlje o večnom strahu od smrti i bolu kao mestu manipulacije. Između ostalog, tekst se bavi i time kako telo reaguje na ekstremne visoke temperature koje postaju naša globalna realnost.
Poznata lica, nepoznate bolesti: Priče o slavnim ličnostima (od Van Goga do Useina Bolta) koje nam pomažu da bolje razumemo specifična stanja i dijagnoze.
Šta unosimo u telo: Analiza ishrane, mikroplastike, ali i fenomena Ozempika – leka čije praćenje podataka gledamo u realnom vremenu.
Kako društveni fenomeni utiču na naše zdravlje: Osvrt na to kako površni narativi unose paniku, poput prošlogodišnje (kasnije opovrgnute) tvrdnje američke administracije o povezanosti paracetamola u trudnoći sa autizmom.
Nauka koja se menja: Pregled najnovijih naučnih otkrića i Nobelovih nagrada.
Čemu se izlažemo: Od toksičnosti gel lakova i zabluda o botoksu (koji je zapravo dragocen lek u neurologiji), do estetske medicine i dermalnih filera.
Vakcine – najveći uspeh koji niko ne slavi: Analiza paradoksa da je uspeh vakcina u eliminaciji bolesti doveo do njihovog poraza, jer ljudi više ne vide opasnost, što ih čini idealnom metom za dezinformacije.
Da li smo išta naučili iz pandemije?
Knjiga se završava poglavljem o virusima sa kojima živimo – što je uža specijalnost dr Banko – i zaključuje se pričom o misterioznoj „bolesti Iks“.
Na pitanje da li smo iz prethodne pandemije izvukli pouke za sledeće prirodne cikluse koji neminovno dolaze, dr Banko izražava zabrinost.
„Bojim se da nismo naučili“, zaključuje dr Ana Banko, ostavljajući otvoreno pitanje za javnost i zdravstvene sisteme širom sveta.
(RTS)