„Gotovo milijardu ljudi dobilo je pristup bezbednoj pijaćoj vodi, dok je 1,2 milijarde ljudi prvi put dobilo odgovarajuće sanitarne uslove. Broj HIV infekcija i smrtnost od te bolesti smanjeni su za 30 odsto. Svaka deseta osoba živi u ekstremnom siromaštvu, više od dve milijarde ljudi nema dovoljno hrane, a više od 150 miliona dece zaostaje u rastu zbog neuhranjenosti. Smrtnost majki pri porođaju gotovo je tri puta veća od cilja predviđenog Agendom 2030, dok nijedan cilj u oblasti rodne ravnopravnosti trenutno nije na putu da bude ostvaren”, upozorava Amina Dž. Mohamed zamenik generalnog sekretara UN.
Broj ljudi pogođenih klimatskim katastrofama dvostruko je veći nego 2015. godine. Udvostručen je veći i broj izbeglica; 270 miliona dece nema mogućnost školovanja. Napredak usporavaju i ratovi, rast javnog duga i smanjenje razvojne pomoći.
„Zabrinjavajuće je da 55 miliona ljudi živi bez struje u podsaharskoj Africi. Spoljni dug zemalja sa niskim srednjim prihodima je sada na rekordnih 8,9 biliona dolara. Treću godinu zaredom plaćaju više za servisiranje duga nego što dobijaju za novo finansiranje. Više od milijardu ljudi živi u neformalnim naseljima i sirotinjskim četvrtima u gradovima”, kaže Šantanu Mukerdži iz Odeljenja za ekonomska i socijalna pitanja UN.
Očekuje se da će ekstremno siromaštvo biti iskorenjeno do 2030. godine, sa izuzetkom podsaharske Afrike, Bliskog istoka i severne Afrike i Okeanije.
„Moramo da uvedemo više novih tehnologija da bismo uspešnije ostvarili ciljeve održivog razvoja. Sada je vreme da ono što se pokazalo uspešnim u prethodnoj deceniji primenimo u mnogo većem obimu, uz hitnost ulaganja i međunarodnu saradnju neophodnu za ostvarenje obećanja iz Agende 2030”, kaže Li Džunhua, podsekretar UN za ekonomska i socijalna pitanja.
UN zaključuju da odluke koje države budu donosile u naredne četiri godine – o finansiranju razvoja, međunarodnoj saradnji i zajedničkom odgovoru na globalne krize – odrediće kvalitet života generacija koje dolaze.
(RTS)