Zamislite sledeće situacije.
Uticajni politički komentator objavljuje video na društvenim mrežama u kojem selektivno bira činjenice kako bi manipulisao situacijom radi političke koristi. Njegova objava ne dobija nijedan lajk, nijedno deljenje, niti ljutite reakcije korisnika.
Na društvenim mrežama pojavljuje se sumnjiva reklama koja koristi lik poznate ličnosti. Niko ne klikće na nju.
Influenser koji promoviše „velnes“ deli zdravstvene savete koji su odavno opovrgnuti, ali ga niko ne sluša. Video napravljen pomoću veštačke inteligencije (AI), koji predstavlja tzv. dipfejk, algoritam svrstava niže jer mu niko ne veruje.
Umesto toga, ljudi pre nego što nešto podele ili prokomentarišu proveravaju činjenice. Konsultuju stručnjake i ne zadovoljavaju se sažetkom koji je na vrhu pretrage generisala veštačka inteligencija, već traže pouzdane izvore informacija koji poštuju standarde tačnosti, nezavisnosti i etike.
Ovakve situacije mogu zvučati gotovo smešno u današnjem onlajn svetu, kojim upravljaju algoritmi i veštačka inteligencija, a u kojem su emocije ključne za privlačenje pažnje.
Međutim, one su zapravo jednostavni i praktični rezultati medijski pismenog društva. Izveštaj o kursu medijske pismenosti koji su razvili Safron Hauden, Dženet Fulton i Sora Park sa Univerziteta u Kamberi, pokazuje da postoji jeftino i efikasno rešenje za problem dezinformacija, koji je u srži današnjeg preopterećenog i često polarizovanog onlajn okruženja.
Dezinformacije su globalni rizik
Svetski ekonomski forum već tri godine zaredom svrstava dezinformacije na prvo ili drugo mesto među najvećim kratkoročnim globalnim rizicima. One su često u osnovi kampanja zasnovanih na širenju straha i govora mržnje, što može podsticati ekstremizam i polarizaciju.
Podrivaju poverenje u vlade i institucije, predstavljaju opasnost po javno zdravlje, kao i pretnju javnom redu i upravljanju u kriznim situacijama.
Sada taj problem dodatno pojačavaju generativni alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji. Oni mogu veoma lako da proizvode sadržaj koji deluje uverljivo i verodostojno, ali koji istovremeno može biti potpuno netačan i pristrasan. Zbog toga su Australijanci veoma zabrinuti zbog dezinformacija – čak više nego stanovnici mnogih drugih zemalja.
Deca su već godinama u središtu programa i istraživanja o medijskoj pismenosti, poput američkog programa Civic Online Reasoning. Odrasli su, međutim – posebno oni koji su odrastali u doba fiksnih telefona i obične pošte, pre pojave interneta – uglavnom bili prepušteni sami sebi.
Zato je obrazovanje odraslih postalo hitna potreba. Istraživanje koje je sprovedeno u Australiji pokazalo je da samo 60 minuta obuke iz medijske pismenosti donosi merljivo poboljšanje sposobnosti ljudi da primene kritičko razmišljanje u prepoznavanju i suzbijanju dezinformacija.
Malo obrazovanja – veliki rezultat
U potrazi za rešenjem autorski tim Univerziteta u Kamberi se usredsredio na starije osobe (55 i više godina), za koje je poznato da su podložnije dezinformacijama, da poseduju manje medijskih veština i da imaju manje samopouzdanja kada je reč o snalaženju u medijskom okruženju.
Učesnike istraživanja okupili su širom Australije, preko biblioteka, medija i društvenih mreža.
Tokom jednostavnog kratkog kursa, koji je organizovan uživo i onlajn, 79 učesnika naučilo je kako da: prepoznaju dezinformacije; provere činjenice i potvrde informacije; pronađu pouzdane izvore; razviju svest o sopstvenom ponašanju prilikom snalaženja u onlajn okruženju.
Nivo medijske pismenosti učesnika povećan je u proseku za 23 odsto, bez obzira na njihovo obrazovanje ili politička uverenja. Njihova sposobnost da procene pouzdanost informacija poboljšana je za 27 odsto, dok je samopouzdanje u sposobnost kritičkog snalaženja u digitalnom okruženju poraslo za 32 odsto.
Posebno je važno što je ovaj kurs – prvi empirijski potvrđen program te vrste namenjen starijim Australijancima – najviše pomogao osobama koje su društveno isključene.
Medijsku pismenost učesnika testirana je pre kursa, odmah po njegovom završetku i tri meseca kasnije. Najduže su stečena znanja zadržali stariji učesnici, stanovnici regionalnih područja, osobe sa nižim nivoom obrazovanja, kao i pripadnici kulturno i jezički raznolikih zajednica.
Istraživanje je, međutim, potvrdilo i ono na šta su drugi istraživači već upozoravali – medijska pismenost ne stiče se jednokratnom obukom. Kod većine učesnika pozitivni efekti obrazovanja vremenom su počeli da slabe, iako su rezultati i posle tri meseca u proseku bili za 11 odsto bolji nego pre kursa.
To ukazuje da programi medijske pismenosti moraju postati deo svakodnevnog života i doživotnog učenja. Samo tako je moguće da se prati razvoj novih platformi, digitalnih sistema i društvenih trendova.
Šta dalje?
Rezultati kratkog kursa doveli su do razvoja programa Stay Smart Online (Ostani pametan onlajn), skupa alata koji nudi jednostavan i fleksibilan način podučavanja medijskoj pismenosti.
Pilot-program, sproveden u bibliotekama širom Australije uz prilagođenu verziju kursa, dao je veoma dobre rezultate: čak 97 odsto polaznika izjavilo je da bi kurs preporučilo prijateljima.
Ono što ovo istraživanje izdvaja od mnogih drugih programa usmerenih na borbu protiv dezinformacija i razvoj medijske pismenosti – i što je verovatno jedan od razloga njegovog uspeha – jeste što je u nastavne materijale uključen koncept intelektualne skromnosti.
Jednostavno rečeno, to znači prihvatanje činjenice da je svačije znanje ograničeno, da možemo biti u zabludi i da treba da budemo spremni da promenimo svoje stavove kada se suočimo sa dokazima. Kao što i sam naziv ukazuje, reč je o stavu koji zahteva izvesnu skromnost. Istraživanje je pokazalo je da je upravo to suštinski element medijske pismenosti.
Da bismo prihvatili činjenice zasnovane na dokazima, najpre moramo priznati da su naše životno iskustvo, vaspitanje, obrazovanje, porodica, prijatelji, zajednica, jezik i kultura oblikovali način na koji posmatramo svet. Svi ti faktori utiču na to kako pristupamo informacijama i kako ih tumačimo.
Svesnost o sopstvenim predrasudama pomaže nam da primenimo veštine kritičkog razmišljanja neophodne za izgradnju otpornosti na dezinformacije.
(RTS)