Nekome ko nije upoznat sa internet slengom, rečenica verovatno ne bi imala baš nikakvog smisla. Ipak, velikom broju mladih ljudi značenje je potpuno jasno: „Gotovi smo, bez šale.“
Reči i izrazi koji su nastali u internet prostoru sve češće prelaze granice engleskog jezika i postaju deo svakodnevnog govora mladih širom sveta, čak i kada za njih u maternjem jeziku ne postoji potpuno odgovarajući izraz.
Zahvaljujući platformama kao što su TikTok, Instagram, YouTube i Discord, izrazi poput cooked, no cap, simp, flex, based, trigger, rizz, cringe, slay, delulu mogu za vrlo kratko vreme postati prepoznatljivi i onima koji engleski ne koriste često, ili ga ne govore dobro.
Zanimljivo je, međutim, što se ovi izrazi ne koriste uvek onako kako bi ih koristio neko kome je engleski jezik maternji. Oni se prilagođavaju, menjaju oblike i kombinuju sa srpskim rečima
Tako nastaje jedna vrsta hibridnog internet jezika u kojem se srpski i engleski neprestano prepliću.
Izgubljeni u prevodu
Doslovni prevodi internet slenga često zvuče razumljivo, ali ne govore gotovo ništa o njihovom stvarnom značenju.
Ukoliko vidite mim u kojem dva dabra stoje jedan pored drugog uz poruku „Dozvoli mu da kuva“ (Let him cook), teško da biste iz samog prevoda mogli da zaključite šta ona zapravo znači.
U internet slengu, ovaj izraz se koristi kada neko želi da kaže da osobu treba pustiti da nastavi sa poslom jer zna šta radi i sprema nešto dobro. Tako „pusti ga da kuva“, ipak znači „pusti ga, zna šta radi“.
Ako neko kaže „spill the tea“, ne traži od vas da prospete čaj, već da mu ispričate trač koji još nije čuo ili otkrijete detalje neke priče.
Ukoliko neko na internetu kaže da je „mrtav“, „slab“ ili da „plače“ (dead, weak, crying), to ne znači da se zaista nalazi u nekom od tih stanja. Sve tri reči mogu da budu način da se kaže da je nešto toliko smešno da osoba „umire od smeha“.
„Zaključati se“ (lock in) takođe nema mnogo smisla ako ga posmatramo bukvalno. Kada neko kaže „I need to lock in“, on zapravo govori da mora da se koncentriše, uozbilji i posveti određenom poslu.
Slično je i sa izrazima face card never declines, out of pocket i she ate and left no crumbs.
Prvi bukvalno govori o tome da se „kartica lica nikada ne odbija“, drugi o nečemu što je „van džepa“, a treći da je neko „jeo i da iza njega nije ostala ni mrvica“.
Ipak, njihovo stvarno značenje je potpuno drugačije: osoba uvek izgleda dobro, neko je rekao ili uradio nešto neprimereno, odnosno neko je nešto uradio savršeno i bez ijedne greške.
Upravo ovakvi primeri pokazuju da se internet sleng ne može razumeti samo prevođenjem reči. Njegovo značenje zavisi od konteksta, internet kulture i načina na koji ga određena generacija koristi.
Slično je i sa izrazom rent free in my head, odnosno „živi mi besplatno u glavi“. Ne misli se na stvarno useljavanje u nečiju glavu, već na osobu ili stvar o kojoj se neprestano razmišlja.
Sa druge strane, touch grass, odnosno „dodirni travu“, predstavlja poruku nekome ko je previše vremena proveo na internetu da se malo udalji od ekrana i vrati u stvarni svet.
Od stranog izraza do srpske konstrukcije
Jedan od zanimljivijih primera prilagođavanja engleskog slenga srpskom jeziku jeste upotreba konstrukcija poput „flex-uje“, „ghost-ovao me je“, „nemoj da yap-uješ“, „prestani da me stalk-uješ“ i „moram da lock in-ujem“.
Iako su osnove preuzete iz engleskog jezika, u ovim primerima one se uklapaju u srpsku rečenicu i dobijaju oblike koji odgovaraju srpskoj gramatici. Tako od engleske reči ghost nastaje glagol „ghost-ovati“, pa dobijamo oblike poput „ghost-ovao me je“.
Ne vidi se to samo u tvorbi glagola. Engleske reči i izrazi sve češće se ubacuju direktno u srpske rečenice, pa tako možemo naići na izraze poput: „Ona je baš slay“, kada neko želi da kaže da osoba izgleda ili se ponaša odlično; „Dečko je cheater“, kada je neko sklon prevarama; „Ovo je izuzetno cringe“, kada je nešto neprijatno ili sramotno; ili „Skroz si delulu“, kada neko ima nerealna očekivanja ili je odvojen od stvarnosti.
Slično je i sa pojmom aura koji se zahvaljujući mimovima proširio na srpski jezik. Neko može reći da osoba „ima auru“ kako bi opisao njeno prisustvo, samopouzdanje ili dominantan utisak koji ostavlja.
U ovaj novi rečnik ne ulaze samo reči, već i skraćenice. L se koristi za gubitak, neuspeh ili loš ishod, dok W označava pobedu, uspeh ili nešto pozitivno.
Između jezičke promene i jezičke mode
Nekada su nove reči stizale kroz pesme, filmove i televizijske serije. Danas je za njihovo širenje dovoljan jedan viralni TikTok, mim ili objava – pa izraz koji je juče bio nepoznat već sutra može postati deo svakodnevnog govora.
Ipak, to što je neki izraz popularan ne znači da je njegova upotreba uvek opravdana. Kako objašnjava lektor, engleski sleng može imati svoje mesto u jeziku, ali je važno voditi računa o meri i situaciji u kojoj se koristi.
„Pozajmljivanje engleskih sleng-izraza može biti prihvatljivo onda kada se primenjuje umereno i kada odgovara konkretnom kontekstu. Međutim, isti takvi izrazi mogu ostaviti prilično neprijatan, pa čak i pomalo komičan utisak kada ih starija osoba upotrebljava nastojeći da stvori sliku o sebi kao o mladoj i savremenoj osobi“, rekao je lektor RTS-a Aleksandar Petrović.
Takva upotreba, međutim, ne mora biti samo pitanje generacijske razlike. Prema rečima lektora, ponekad je reč i o nepotrebnom preuzimanju reči iz engleskog jezika.
„U pojedinim slučajevima ovakva upotreba jezika teško se može objasniti drugačije nego kao nepotrebno razmetanje onoga ko se njome služi, kao jezik mode i pozajmljenice iz lenjosti.“
Ipak, nisu sve engleske reči koje su ušle u govor mladih nužno samo prolazna moda. Neke su u engleskom jeziku toliko raširene da ih gotovo svaki njegov govornik razume, ali ne i svi govornici srpskog jezika.
„Iako se neke reči preuzete iz engleskog slenga mogu smatrati delom svakodnevnog engleskog jezika i poznate su gotovo svakom njegovom govorniku, kod nas su one razumljive znatno užem krugu ljudi. Zbog toga ih ne treba izjednačavati sa domaćim šatrovačkim govorom“, napomenuo je Petrović.
Umesto pitanja da li je svaka pozajmljenica dobra ili loša, važnije je pitanje da li ona u konkretnoj komunikaciji ispunjava svoju osnovnu funkciju – da prenese poruku onome kome je namenjena.
„Suština je u tome da, bez obzira na vrstu jezičke komunikacije, upotrebljeni izrazi pre svega moraju biti jasni i razumljivi onima kojima se obraćamo“, zaključio je lektor srpskog jezika.
Jezik će se i dalje menjati, a internet će te promene samo ubrzavati. Pitanje zato nije da li će nove reči ulaziti u srpski, već da li znamo kada, gde i kome ima smisla da ih koristimo.
(RTS)