Ovaj koncept polazi od osnovne ideje evolucije: prirodna selekcija snažno deluje na osobine koje utiču na preživljavanje i razmnožavanje. Međutim, nakon što organizam dobije potomstvo, evolutivni pritisak za održavanje zdravlja opada.
To znači da štetne genetske mutacije koje se javljaju u starosti često „prolaze nekažnjeno“ kroz evoluciju, jer se ne uklanjaju iz populacije pre reproduktivnog doba.
Zašto starenje donosi evolutivne kompromise
Istraživači objašnjavaju i drugi važan mehanizam: geni koji su korisni u mladosti mogu ostati u populaciji čak i ako imaju štetne posledice u starosti.
Na primer, ako neka varijanta gena povećava šanse za reprodukciju u dvadesetim ili tridesetim godinama, ali istovremeno povećava rizik od bolesti poput raka u kasnijem životu — evolucija će je i dalje „pomoći“, jer je rana korist važnija za prenos gena.
Analize koje obuhvataju stotine hiljada ljudi pokazuju da prirodna selekcija zaista slabi sa godinama, što potvrđuje postojanje „senke selekcije“.
Biološke posledice starenja i šta kažu različite vrste
Istraživači su takođe uočili da su mnogi geni povezani sa procesima starenja zajednički različitim vrstama, uključujući mehanizme kao što su hronična upala i iscrpljivanje matičnih ćelija.
Neke vrste, poput dugovečnih golih krtica, pokazuju biološke adaptacije koje im pomažu da ublaže efekte ovog evolutivnog ograničenja.
Šta ovo znači za razumevanje i lečenje starenja
Naučnici naglašavaju da evolutivni pogled na starenje nije samo teorijski okvir, već može pomoći u identifikaciji bioloških puteva koji su ključni za nastanak bolesti u starosti.
Cilj, kako ističu, nije samo produžavanje životnog veka, već poboljšanje kvaliteta života u starijem dobu, odnosno smanjenje perioda bolesti i produženje zdravog životnog veka.
Prema autorima studije, razumevanje „senke selekcije“ moglo bi da pomogne da se istraživanja usmere ka korenskim uzrocima starenja, umesto samo ka njegovim posledicama.
(RTS)