Ipak, postavlja se pitanje šta nam zaista pomaže da se odmorimo, a šta je pre svega dobro osmišljen marketing.
Od „heroja koji ne spava“ do sna kao trećeg stuba zdravlja
Neurofiziolog dr Dragan Hrnčić ukazuje da se odnos prema snu tokom poslednjih decenija drastično promenio. Podseća da je u drugoj polovini 20. veka, naročito posle Drugog svetskog rata, ideal uspešnog čoveka bio onaj koji ustaje rano, radi do kasno i spava svega nekoliko sati. San se, kaže, smatrao preprekom produktivnosti.
Danas je, međutim, sve jasnije da je reč o osnovnoj fiziološkoj potrebi. Kao što se sve više vodi računa o zdravoj ishrani i fizičkoj aktivnosti, tako i kvalitetan san postaje treći stub zdravlja.
Prema njegovim rečima, činjenica da se spavanje pretvara u luksuzni proizvod govori o tome koliko ga u savremenom životu nedostaje. „On jeste postao deficitarna roba“, naglašava Hrnčić.
Loše navike, brojne obaveze i savremeni način života doveli su do toga da veliki broj ljudi ima problem sa kvalitetom sna. Upravo zato je industrija prepoznala ogroman prostor za razvoj različitih proizvoda i usluga namenjenih boljem odmoru.
Kada je san postao vredna „roba“
Poslovni konsultant Marko Burazor smatra da je tržišna logika jednostavna – što je nešto ređe i nedostupnije, to više vredi.
Kako rastu obaveze i stres, a ljudi su izloženi neprekidnom prilivu informacija, od notifikacija i elektronske pošte do rokova i poslovnih pritisaka, vreme za odmor postaje sve ograničenije.
„Kad se osećamo kao da smo hrčak koji gura točkić, mi mislimo da trčimo sprint, ali ne, mi trčimo maraton“, objašnjava Burazor. Zato, dodaje, kada konačno dođe vreme za predah, svako nastoji da ga iskoristi što kvalitetnije.
Šta se dešava u mozgu dok spavamo
Doktor Hrnčić ističe da evolucija nije slučajno „odredila“ da čovek gotovo trećinu života provede spavajući.
Tokom sna mozak obavlja brojne procese neophodne za pravilno funkcionisanje organizma. Već jedna neprospavana noć utiče na rad prefrontalnog korteksa, dela mozga zaduženog za racionalno donošenje odluka.
Posledice su brojne – slabija koncentracija, veći rizik od povreda na radu i u saobraćaju, pojačana razdražljivost i impulsivnost, ali i slabljenje imuniteta. Neurofiziolog podseća da je poslednjih godina otkriveno i da mozak tokom sna aktivira svojevrsni sistem „čišćenja“, kojim uklanja štetne produkte metabolizma.
„Spavanje jeste nešto bez čega mi ne možemo da funkcionišemo tokom dana“, ističe dr Hrnčić.
Koliko pametni satovi zaista znaju o našem snu
Razvoj pametnih satova, prstenova i drugih uređaja koji prate spavanje poslednjih godina doživljava snažnu ekspanziju.
Hrnčić objašnjava da takvi uređaji mogu prilično dobro da procene kvalitet sna, ali da ipak imaju svoja ograničenja.
Oni ne mere san direktno, već analiziraju parametre kao što su pokreti tela, varijabilnost srčane frekvencije i druge fiziološke pokazatelje, pa na osnovu toga procenjuju u kojoj se fazi sna čovek nalazi.
Što su uređaji kvalitetniji i skuplji, rezultati su pouzdaniji, ali nisu potpuna zamena za medicinsku dijagnostiku.
„Nisu svakako zamena za ono što je zlatni standard kada govorimo o proceni i dijagnostici poremećaja spavanja, a to je polisomnografija“, naglašava neurofiziolog.
Ipak, dodaje da su njihove prednosti brojne – dostupni su, neinvazivni, relativno pristupačni i omogućavaju praćenje sna u kućnim uslovima, što je značajno i za naučna istraživanja. Zato očekuje da će ova industrija tek nastaviti da raste.
Zašto više verujemo aplikaciji nego sopstvenim navikama
Iako bi mnogima jednostavne navike, poput ostavljanja telefona nekoliko sati pre spavanja, mogle da donesu više koristi nego novi tehnološki uređaj, Burazor smatra da savremeni čovek sve češće bira personalizovana rešenja. Razlog je, kaže, u tome što je vreme postalo najvredniji resurs.
Kada proizvod nosi oznaku „personalizovano“, kupac stiče utisak da je rešenje napravljeno upravo za njega i da neće izgubiti dragoceno vreme na pogrešan izbor.
„Vi danas smatrate vreme novcem“, kaže Burazor, dodajući da ljudi žele da izbegnu svaki osećaj da su vreme potrošili uzalud.
Turizam za spavanje nije prolazna moda
Sve veća popularnost aranžmana posvećenih odmoru i kvalitetnom snu, prema Burazorovim rečima, deo je šireg razvoja takozvane „wellness“ i „wellbeing“ industrije.
Poruka takvih programa najčešće je ista – „napunite baterije“, kako biste se potom vratili svakodnevnim obavezama produktivniji i efikasniji. Istovremeno, reč je o uslugama koje su namenjene onima koji mogu da ih priušte, jer nisu jeftine.
Burazor smatra da će se ovaj trend nastaviti, iako će se vremenom menjati njegov fokus. „Kako se trendovi budu razvijali, tako će se i ponuda razvijati“, zaključuje Burazor.
Danas je u centru pažnje san, sutra bi to mogao da bude aktivni odmor, boravak u prirodi ili neki novi koncept očuvanja fizičkog i mentalnog zdravlja. Ono što je izvesno jeste da je kvalitetan odmor, nekada zanemaren kao gubljenje vremena, postao jedan od najvrednijih resursa savremenog čoveka.
(RTS)