Zbog sve toplijih leta, u Holandiji je na snazi Nacionalni plan za zaštitu od toplotnih talasa, koji uključuje savete o brizi za starije i osetljive grupe stanovništva.
Istraživači istovremeno ispituju različite metode za smanjenje temperature u gradovima – od veštačkih stabala do umetničkih instalacija koje prave hlad.
U Amsterdamu se domaćinstvima savetuje da zastore postave i sa spoljne strane prozora, jer zdravstveni stručnjaci upozoravaju da mnoge kuće nisu projektovane za današnje ekstremne vrućine.
U objavi koja je prošle nedelje postala viralna na društvenim mrežama, Elina Kulen, koordinatorka za toplotne talase u gradskom Institutu za javno zdravlje, pozvala je građane da postave privremene šine za zavese ili da okače zavese i čaršave napolju kako bi sprečili sunčeve zrake da direktno dopiru do velikih prozora.
„U holandskim kućama, ali i u mnogim kućama u severnoj Evropi, imate veoma velike prozore“, rekla je Kulenova i dodala: „Uvek smo gradili kuće za zimu, kada želite što više sunca i toplote unutra“.
Rekla je da se situacija menja zbog klimatskih uslova: „Svake godine samo u Amsterdamu 110 ljudi umre zbog vrućine – a taj broj bi u budućnosti mogao da poraste na čak 600 ako se ne preduzmu ozbiljne mere“.
Zaštita od sunca kao najjednostavnije rešenje za hlađenje kuća
Kulenova je ideju dobila posmatrajući čaršave koji se često vide preko prozora u delu Amsterdama-Norda, gde živi, ali i tokom nedavnog putovanja u Barselonu, gde je primetila da ljudi postavljaju spoljne roletne na balkonima.
Zato je predložila građanima jednostavna rešenja koja mogu sami da primene. Princip je jednostavan: ako sunce ne dodiruje staklo prozora, manje toplote će ući u kuću.
Prema rečima Berta Blokena, profesora mašinskog inženjerstva na Univerzitetu Heriot-Vat, ovo je pitanje osnovne fizike, a on smatra da bi trebalo tražiti alternative klima-uređajima koji troše velike količine energije.
„Većinu vremena provodimo unutra, čak i tokom veoma lepih, sunčanih dana, jer radimo ili spavamo, a san nam je takođe potreban za oporavak tokom toplotnih talasa“, rekao je Bloken.
„Moramo da održavamo zgrade hladnim, idealno bez aktivnih sistema za hlađenje. Prilagođavanje pojedinačnih objekata klimatskim uslovima je važno, ali i danas se mnoge zgrade grade sa prozirnim fasadama od posebnih providnih stakala i sličnih materijala, velikih površina, koje stvaraju mnogo toplote“, dodao je.
Bloken navodi da veliki broj istraživanja pokazuje da je najbolji način da se zgrada ohladi jednostavno da se spreči prodor sunca.
Ako arhitekte smatraju da su platnene tende sa prugama neugledne, postoje savremene spoljne roletne koje mogu da se uvlače i prilagođavaju.
„Stari Egipćani, Grci i Rimljani radili su to pre mnogo vekova, ali ponekad smo veoma dobri u tome da zaboravimo lekcije iz prošlosti“, rekao je Bloken i dodao: „Da sam gradonačelnik, moja prva izvršna odluka bila bi da se spoljna zaštita od sunca postavi na sve zgrade“.
Zelenilo, pokretne bašte i senke kao oružje protiv gradskih vrućina
Prema holandskom Nacionalnom institutu za javno zdravlje i životnu sredinu (RIVM), postoje tri nivoa delovanja u borbi protiv vrućina: ponašanje ljudi, stanovanje i urbano planiranje.
Verner Hagens, koordinator holandskog Plana za toplotne talase, kaže da su nova istraživanja pokazala da jednostavne kampanje podizanja svesti mogu da smanje broj smrtnih slučajeva tokom ekstremnih temperatura.
„Možete da napravite promene u okruženju, više zelenih površina, možete da napravite promene u zgradama, kao što su ekrani za zaštitu od sunca i možda drugi mehanizmi za hlađenje, ali možete i da pokažete ljudima kako da unutar tih prostora smanje uticaj vrućine“, rekao je Hagens i naglasio: „Ove temperature mogu predstavljati rizik za ljude sa osetljivim zdravljem… sve navedeno smanjuje upravo te rizike“.
Istraživanje udruženja vlasnika kuća „Vereniging Eigen Huis“ pokazalo je da 23 odsto ispitanika smatra da su njihovi domovi prevrući tokom toplotnih talasa, iako je četiri od pet ljudi pokušalo da uradi nešto kako bi ih rashladilo.
Bloken ističe da vlasnici zgrada mogu da okreče ravne krovove u svetlije boje i ulože u spoljne roletne, ali da je zelenilo jedan od najvažnijih faktora.
To ne podrazumeva samo zelene krovove i fasade, već i velike parkove, drveće i zelene zone.
Uticaj na produktivnost
Veštačka stabla, pergole prekrivene biljkama i pokretni „blokovi džungle“ mogu da pomognu pešacima da se rashlade, a čak mogu i blago da utiču na temperaturu u gradu, kaže Jerun Kluk, profesor klimatski otpornih gradova na Amsterdamskom univerzitetu primenjenih nauka.
„Uvek postoji neki razlog da se to ne uradi: ograničen je javni prostor, nema više novca“, rekao je Kluk.
„Ali to čini grad privlačnijim, pogodnijim za život tokom vrelih dana i povećava biodiverzitet. Ako napravite senku, sa lepim mestom za sedenje ispod nje i biljkama koje mogu da prežive malo suše, sve to pomaže“, dodaje.
Sandra Flipen, ekonomistkinja i direktorka za klimatsku strategiju u banci „ABN Amro“ smatra da ulaganja lokalnih vlasti i kompanija imaju i ekonomsku opravdanost. „Jedna noć izgubljenog sna košta blizu 200 evra. Zamislite ulicu u kojoj živi 100 ljudi, svi loše spavaju tri noći zbog toplotnog talasa i sutradan su manje produktivni. To je vaše ulaganje u drveće za celu godinu“, izjavila je Flipenova.
(RTS)