Ako bude uspešna, misija u ozloglašenu „zonu smrti“ na Mont Everestu takođe će otkloniti sve sumnje o identitetu čoveka u zelenim čizmama.
Od 1996. godine, mediji su često izveštavali o tome, ali nikada nije potvrđeno, da je reč o Cevangu Paldžoru, indijskom planinaru koji je poginuo na Everestu tokom jake mećave.
Sada je identitet čoveka u zelenim čizmama doveden u pitanje jer su indijske vlasti nedavno objavile plan za spuštanje njegovog tela sa Mont Everesta. Plan ekspedicije sadrži informacije o identitetu alpiniste i opisuje neverovatno težak proces vraćanja tela u podnožje. Kako se navodi u planu, u pitanju je alpinista Dordže Morupa, a ne Paldžora. Oba indijska planinara poginula su blizu vrha istog dana.
„To mi je pomalo misterija, zašto se identitet odjednom promenio. Drago mi je što ga spuštaju, ali to će biti jeziv zadatak“, kaže Alan Arnet, američki planinar i istaknuti bloger koji često piše o Everestu.
Decenijama su Zelene Čizme bile utkane u predanja o Everestu. Preminuli planinar nazvan je po svojim Koflah čizmama nijanse limete i postao orijentir za one koji su napredovali teškom rutom severoistočnog grebena, do koje se dolazi sa tibetanske i kineske strane najviše planine na svetu.
Sklupčan kao da drema, čovek u zelenim čizmama potpuno je obučen i leži u malom kamenom udubljenju na oko 8.500 metara nadmorske visine, na samo 350 metara od planinskog vrha.
Crvena vunena tkanina prekriva mu lice, što je možda bio poslednji pokušaj da se zagreje pre nego što je podlegao temperaturama od -30 stepeni Celzijusovih i vetrovima uraganske snage u oluji koja je dokumentovana u bestseleru Džona Krakauera Into Thin Air (U razređeni vazduh).
Od 1996. godine, penjači koriste Zelene Čizme kao jezivi orijentir svog napretka i merenja vremena penjanja na 8.848 metara Mont Everesta. Mnogi se javljaju radio-vezom u bazni kamp, obaveštavajući timove za podršku da su stigli do Zelenih Čizama. Drugi se odmaraju ili traže zaklon u udubljenju pored tela.
Tokom svog prvog osvajanja vrha sa severne strane, 2006. godine, Šerpas Čiring Jangbu naišao je na Zelene Čizme dok je tražio sklonište od jakih vetrova u stenovitom udubljenju. Lagana snežna prašina uglavnom je bila prekrila telo, ispričao je Čiring za Gardijan. „Kada sam ga dodirnuo i malo očistio sneg video sam čoveka u zelenim čizmama kako leži ispod tog snega.“
Oko 200 tela ostalo je na Mont Everestu. Ožalošćene porodice nadaju se i raspituju o svojim bližnjim koji se nisu vratili sa planine, ali spuštanje mrtvih do podnožja često je preteško ili previše skupo, a helikopteri ne mogu bezbedno da lete na tako ekstremnim visinama.
Naporna i opasna akcija
Indijski plan da se spusti alpinista u zelenim čizmama sa planine deo je tenderskog dokumenta, u koji je Gardijan imao uvid, a kojim se traži od kompanija da podrže ekspediciju. Specijalizovani tim mora imati najmanje šest Šerpasa koji su više puta osvojili Mont Everest. Moraće da dostave izveštaj o ekspediciji i da transportuju telo u Delhi do oktobra.
U dokumentu se eksplicitno navodi Morup kao alpinista sa zelenim čizmama. Identifikacija Morupa je „potvrđena kroz prethodni proces verifikacije sproveden u okviru ranije tehničke procene“, ističe se u dokumentu, bez navođenja dodatnih detalja. Ne precizira se zašto vlasti žele da spuste telo alpiniste sa planine.
Morup i Paldžor bili su deo ekspedicije indo-tibetanske granične policije (ITBP), koja je 1996. godine pokušala istorijski – prvi indijski uspon na Mont Everest sa severne strane. Obojica su insistirali na osvajanju vrha istog dana, zajedno sa trećim članom tima. Nijedan se nije vratio sa puta.
Širing Džangbu, osnivač Šerpaske ekspedicije na Everest, bio je uključen u brojne napore za spuštanje tela sa plnine. Za ekspediciju kaže da će biti naporna i opasna, čak i za iskusan tim Šerpasa. Uz samo trećinu kiseonika dostupnog u odnosu na količinu na nivou mora, aktivnosti iznad 8.000 metara zahtevaju ogroman napor. Takođe, donošenje odluka može postati teško.
Zaleđeno telo u opremi za penjanje može težiti i do 200 kilograma, ukazuje Širing Džangbu. Udovi zaleđeni pod nezgodnim uglovima čine vučenje ili spuštanje tela niz kamenit teren prekriven ledom iscrpljujućom i opasnom akcijom. Ponekad se u ovakvim situacijama, priznaje, mora amputirati ud koji ne može da se savije, što je mučan čin, „ali nema izbora da se postupi drugačije“.
To teško pada Šerpasima, koji su pretežno budisti, kaže Arnet dodajući da oni, zbog verskih ubeđenja, čak i pomeranje tela doživljavaju kao remećenja mira pokojnika. Arnet procenjuje da bi tim mogao da traži oko 150.000 dolara za sprovođenje ekspedicije.
U nepalskoj kompaniji „Makalu advenčer“ kažu da će monsunski vremenski uslovi, sa obilnijim snežnim padavinama, otežati ekspediciju koja je planirana u vremenskom prozoru od juna do oktobra. Procenjuje se da bi misija, od početka do kraja, mogla da traje 40 dana.
Spuštanje tela sa planine ne sme druge da košta života
Gaj Koter je novozelandski penjač čija kompanija „Advenčer konsultants“ sprovodi ekspedicije na Himalajima. Koter je 1997. godine koordinirao akciju spuštanja tela planinara koji je poginuo iste godine kada i Morup i Paldžor.
„Bilo bi dobro da smo to uradili mnogo ranije. Za porodice, vraćanje tela sa planine donosi završetak, sve dok to ne dovodi druge ljude u preveliki rizik. Bilo je akcija spuštanja tela u kojima je više ljudi umrlo. To je veoma tanka linija“, objašnjava Koter.
Porodica koja želi telo može da iskomplikuje stvari, upozorava Arnet, jer mnogi iskusni planinari žele da budu ostavljeni na planini ako umru tokom uspona, ali da budu pomereni van vidokruga onih koji se penju na Mont Everest.
U proteklih 10 godina bilo je mnogo nepotvrđenih glasina da je telo sa zelenim čizmama premešteno ili sahranjeno. Arnet kaže da su mu planinari potvrdili da su Zelene Čizme „tačno tamo gde su oduvek bile“.
(RTS)