U novom radu objavljenom u časopisu Behavioral Sciences, naučnici iz nekoliko institucija društvenih nauka u Singapuru analizirali su prethodne studije i teorije kako bi izložili jedan argument: Naš brzi napredak kao vrste ostavio je naša tela i umove nesposobnim da održe korak.
Suština njihovog predloga je sledeća: Ljudi su evoluirali tako da se uklope u male grupe poznatih ljudi i da reaguju na neposredne, prepoznatljive pretnje.
Ljudski um nije evoluirao za svet u kome živimo danas
Ono sa čim danas živimo jesu ogromne zajednice, stalna povezanost i mnoštvo preklapajućih pritisaka koji stvaraju pojačan osećaj konkurencije i pritisakaIstraživači tvrde da nismo stvoreni za toliko društvene interakcije i takmičenja, odnosno nadmetanja sa drugima.
Ovaj „evolucioni nesklad“ zatim dovodi do značajnih problema u fizičkom i mentalnom zdravlju, navodi se u novoj studiji, od gojaznosti do anksioznosti.
„Stres, usamljenost i anksioznost često se tretiraju kao lični problemi ili problemi životnog stila, ali oni takođe mogu odražavati nesklad između okruženja u kojima ljudi žive i uslova u kojima su naši umovi i tela evoluirali da funkcionišu“, kaže psiholog Sara Čen sa Singapurskog univerziteta za tehnologiju i dizajn (SUTD).
„To znači da ne bi trebalo da razmišljamo samo o individualnoj otpornosti, već i o tome kako su gradovi i zajednice projektovani“, dodaje ona.
Istraživači smatraju da su naši instinktivni odgovori usavršavani stotinama hiljada godina evolucije, ali da više ne funkcionišu tako dobro u savremenom okruženju koje se razvilo tokom poslednjih nekoliko vekova.
Na primer, pre ere interneta bilo je lakše razumeti svoj položaj unutar grupe. Danas se neprestano upoređujemo sa dugačkim spiskovima prijatelja, rođaka, poznatih ličnosti i stranaca.
„Konkurencija nije nova, ali savremeni život može da učini da deluje neprekidno“, konstatuju istraživači.
„Ljudske potrebe“
„Konkurencija nije nova stvar za ljudsku vrstu, ali savremeni život može da učini da deluje neprekidno“, kaže istraživački psiholog Hoze Jong sa Univerziteta Džejms Kuk u Singapuru.
„Evoluciona perspektiva može da pomogne da se objasni zašto ljudi tako snažno reaguju na poređenje i strah od zaostajanja, čak i kada ti signali dolaze od stranaca ili sa ekrana, a ne iz male društvene grupe“, objašnjava Jong.
Tu su i kumulativni efekti problema kao što su klimatske promene, globalne pandemije, ekonomska nestabilnost i tehnološki poremećaji, poput napretka veštačke inteligencije, nešto što istraživači opisuju kao „polikrizu“.
„Ovi događaji, od velikih globalnih potresa do njihovih psihosocijalnih uticaja, sve više se prepoznaju kao međusobno povezani na način koji uzajamno pojačava njihovu pojavu“, pišu istraživači.
Na primer, rastući troškovi života i produbljivanje ekonomske nejednakosti, pogoršani finansijskim krizama i događajima poput pandemije kovida 19, povećavaju finansijsku nesigurnost ljudi i njihovu nesigurnost u pogledu društvenog statusa, što zauzvrat podstiče postupke koji dovode do sagorevanja, smanjene prosocijalnosti i dalje nesigurnosti, stvarajući povratne sprege koje pojačavaju društvenu konkurentnost i doprinose ekonomskoj stagnaciji ili kontrakciji, objašeno je u analizi objavljenog rada.
Gradovi mogu da pojačaju osećaj stalne ugroženosti
Prethodne studije takođe su ukazivale na ove ideje, sugerišući da život u prenaseljenim urbanim sredinama može da učini da se naša tela osećaju kao da su stalno pod napadom, kao i da savremena kultura zapravo potiskuje faktore životne sredine kada je reč o uticaju na našu vrstu kroz evoluciju.
Istraživači svoj koncept nazivaju „Hipoteza o socijalnom evolucionom neskladu i konkurenciji“ (SEMCH) i sugerišu da bi njeno bolje razumevanje moglo da pomogne u suočavanju sa nekim psihološkim problemima našeg vremena.
Ovaj koncept ima posledice i po način na koji se projektuju gradovi i urbana okruženja.
Prostori mogu biti projektovani tako da deluju manje pretrpano i manje opterećujuće, a korišćenje prirodnih prostora i zelenijeg okruženja očigledan je početak. To se odnosi i na digitalne prostore.
Istraživači ne tvrde da bi trebalo da vratimo točak unazad kada je reč o digitalnom napretku, već da digitalni prostori treba da budu projektovani tako da smanjuju osećaj konkurencije, a ne da ga podstiču: „Potrebno je da osmišljavamo intervencije koje rade sa našom evoluiranom ljudskom prirodom“.
Sledeći korak istraživača jeste da neke od ovih ideja provere u dodatnim studijama: u testovima u stvarnom svetu koji bi ispitali na koji način naše okruženje doprinosi našem blagostanju.
„Potrebno je da osmišljavamo intervencije koje rade sa našom evoluiranom ljudskom prirodom, a ne protiv nje“, zaključuje Jong.
(RTS)