„Nisam želeo da pravim još jedan spomenik Mocartu. Ima ih već dovoljno. Želeo sam da pokažem njegovu ljudsku stranu, da je bio normalno ljudsko biće uprkos genijalnosti“, rekao je Herl za medije.
Međutim, umetnička vizija počela je brzo da se osipa. U prve dve nedelje od otvaranja izložbe 15. jula, nestalo je više od 80 figura. Do sredine avgusta, ukupan broj ukradenih statua dostigao je zapanjujućih 210. Ono što je trebalo da bude gusta, vizuelno upečatljiva postavka, postalo je proređeno i tužno svedočanstvo o masovnoj krađi koja je zasenila proslavu velikog Mocartovog jubileja.
Otmar Herl odbacuje ideju da su statue uzimali turisti kao suvenire. On veruje da je reč o isplaniranoj akciji.
„Ovo je organizovana krađa“, rekao je za nemačku agenciju Dpa, sumnjajući da su figure odnošene noću, kada su vrtovi zaključani. „Najgora stvar za umetnika je kada njegov rad nestane“, naglasio je Herl, ističući da ga pogađa i očigledan nedostatak poštovanja prema njegovom delu.
Motivi lopova ostaju nejasni, jer ovo nije bila pljačka koja donosi bogatstvo. Svaka od polimernih figura trebalo je da se prodaje za cenu od oko 100 evra nakon izložbe, što znači da ukupni finansijski gubitak iznosi oko 20.000 evra. Lopovi se nisu obogatili, što otvara pitanje da li je reč o ciničnoj zaradi na crnom tržištu ili perverznom obliku „kolekcionarstva“ koje umetnost svodi na robu.
Gubitak je, pre svega, simboličan. Herl je namerno prikazao Mocarta sa njegovim omiljenim psom, Pimperlom, sa kojim je kompozitorova porodica često šetala upravo kroz vrtove Mirabel. Taj lični detalj bio je ključan za demistifikaciju ikone i prikazivanje genija kao čoveka od krvi i mesa. Krađom, statue su istrgnute iz narativa koji im je dao smisao i svedene na predmet, što je sušta suprotnost umetnikovoj nameri.
Umetniku Otmaru Herlu ovakva iskustva nisu strana. Slična sudbina zadesila je i njegovu instalaciju u Bajrojtu, kada je za deset dana ukraden čitav niz statua Riharda Vagnera. Umetnik je prihvatio rizike izlaganja u javnom prostoru sa stoičkim mirom. „To je jednostavno priroda javnog prostora. Kada radite kao umetnik na takvom mestu, ne smete se žaliti na ono što se dešava“, objasnio je Herl. „Spektar se kreće od uništenja do krađe. Jednostavno je tako.“
Posledice su neizbežne. Zbog masovne krađe, deo izložbe u vrtovima Mirabel morao je biti prevremeno zatvoren. Fondacija Mocarteum je imala određen broj rezervnih figura, ali nedovoljno da nadoknadi toliki gubitak. Kao dodatni peh, proizvođač je na godišnjem odmoru, pa brza izrada novih nije moguća.
Preostalih stotinak mini-Mocarta ostaće izloženo do kraja avgusta u prostoru Fondacije i kompozitorovoj rodnoj kući, kao tihi i proređeni podsetnik na omaž koji je postao meta lopova.
(RTS)