Kada je mladi student Univerziteta Harvard Mark Zakerberg 2004. godine osnovao Fejsbuk, kako bi akademci međusobno lakše komunicirali, verovatno nije mogao da pretpostavi da će dve decenije kasnije svaka treća osoba na planeti imati svoj profil na ovoj popularnoj društvenoj mreži.
U ovom momentu više od tri milijarde ljudi na svetu ima svoj profil na „Fejsu”, a najveći broj korisnika živi u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama. Gotovo svi punoletni građani Starog i Novog kontinenta članovi su ove društvene mreže.
Čuvaju li nas društvene mreže od usamljenosti ili guraju u otuđenje
Psihijatar profesor doktor Vladimir Diligenski ističe da se ljudi čim ustanu prvo hvataju za telefon i Fejsbuk i gledaju ko je šta objavio, šta ima novo, šta je lajkovano, da li im je neko tražio prijateljstvo. Radoznalost se nalazi u korenu takvog ponašanja.
„Radoznalost je urođeni fenomen koji je nepogrešiv i zaista veoma moćan. Ta radoznalost tera ljude da vide šta ima novo. Ono što je tu problem, jeste što nastaje tzv. ekranizacija dece. Znači, nije to samo Fejsbuk, nego sve društvene mreže i upotreba interneta koji na neki način potpuno socijalno izoluju dete koje ostaje kod kuće, ‘vezano’ za stolicu, umesto da se igra ili da se bavi u nekim društvenim aktivnostima. Mnogo više provodi pored ekrana i otuđuje se. Ta socijalna komponenta koja je u suštini najbitnija za kvalitet života polako izostaje“, objašnjava profesor Diligenski.
Prema njegovim rečima, postoji opasnost i od izostanka razvojne komponente kod mališana.
Usled preteranog gledanja u ekrane, ukazuje profesor, dolazi do toga da deca teže počinju da govore i tako ostaju na neki način zakinuta za pravilan razvoj.
Društvene mreže kao surogat društvenosti
Autor knjige Društvenost u doba interneta, sociolog profesor doktor Dalibor Petrović dugo je proučavao temu uticaja društvenih mreža na društvene navike ljudi i navodi da moderan način života i svi procesi koji su oko nas, nepovoljno utiču na društvenost, te da je proces otuđenja neminovan.
„Skloni smo da povežemo neke faktore koji su evidentni i da ih proglasimo za uzročnike. Recimo: svi koristimo Fejsbuk, svi imamo osećaj usamljenosti, znači Fejsbuk je uzrok usamljenosti. A zapravo stvar je pomalo obrnuta. Fejsbuk i nastaje u trenutku kada ljudi već uveliko osećaju da su na neki način iskorenjeni iz društvenih veza, da im je sve teže da održavaju društvene veze“, kaže profesor Petrović.
Prema njegovoj oceni, Fejsbuk se može posmatrati kao jedna vrsta surogata društvenosti, kao nužni izbor u društvu u kojem je sve teže održavati društvene veze.
Čovek je društveno biće, pronalazi načine koji su mu dostupni i u ovom slučaju to su društvene mreže.
„Povratno, društvene mreže mogu negativno uticati na one ljude koji prebace smisao svog života, predstavu sebe, reprezentaciju sebe na društvenu mrežu. Oni su pojedinci, mali procenat. Kada govorimo u globalu, ne možemo reći da smo odjednom u poslednjih 20 godina prestali da se družimo, da su javna mesta prazna. Izađite po ulicama, pogledajte klubove, kafiće, pozorišta – i dalje ljudi izlaze, i dalje se ljudi druže, ali su uveli jedan alternativni način društvenosti koji svakako menja obrasce. To nije društvenost kakva je bila nekada, ona je površnija, ona je drugačija, ali ona i jeste društvenost primerena 21. veku“, precizirao je profesor Petrović.
Dr Diligenski ističe da veštačko druženje na onlajn mrežama, gde imate 2.000 prijatelja, nameće pitanje kakve su to prijateljstva: „To mora da je jako površno ili nikakvo prijateljstvo, ali, opet, možda je to dopuna, nešto što nam nedostaje, pa je i prirodno da čovek teži da ima što više prijatelja“.
Razne opasnosti vrebaju u digitalnom prostoru počev od manipulacija, zloupotreba i prevara, pa sve do navođenja na povređivanje sebe ili drugih. Mladi su posebno ugroženi, a jedna od najvećih zabluda je da se to dešava nekom drugom.
Kada je o otuđenju reč, mreže imaju veliku ulogu, ali su ipak deo šireg problema.
„Ne možemo za Fejsbuk i mreže generalno reći da nemaju negativne posledice po društvenost, ali ako se govori o uzrocima, onda ćemo pre reći da je moderni način života, tempo, transformacija kapitalizma, rad kakav je danas. To suštinski danas kida društvenost“, poručuje profesor Petrović.
(RTS)