Neke su navele da im je to bio prvi put u životu da su imali dvostruku menstruaciju ili da im je ciklus kasnio.
„Moja menstruacija kasni prvi put ikada. Obično sam izuzetno redovna i mogu da pogodim gotovo u sat kada će početi“, napisala je jedna korisnica na Reditu.
Od solarnih baklji do klimatskih promena
Kako je broj ovakvih objava rastao, na društvenim mrežama pojavili su se brojni video-snimci koji su neobične menstrualne cikluse povezivali sa solarnim bakljama, obustavom rada Velikog hadronskog sudarača, astrologijom ili feminističkim misticizmom.
Pojedini su ovaj trend opisivali kao energetski pomak, pojavu „kolektivne materice“ ili kao dokaz da „matrijarhalna svest… postaje dominantna sila koja pokreće odluke na ovoj planeti“.
Drugi su spekulisali da su toplotni talasi u Evropi i Severnoj Americi, koji su doveli do hiljada smrtnih slučajeva i oboljenja povezanih sa vrućinom, mogli da utiču na menstrualne cikluse.
„Naravno, internet obožava teorije zavere“, navela je jedna korisnica Tik-Toka i dodala: „Ali ja ću biti ta koja će vam raspršiti iluzije. Ovo nije epizoda Doktora Hua. Ovo su klimatske promene.“
Da li je zaista postojao junski trend?
Društvene mreže pojačavaju teme kojima se korisnici već bave, pa bez podataka na nivou cele populacije nije moguće utvrditi da li internet trend odražava stvarnu pojavu ili je posledica algoritama.
„Izveštaji sa društvenih mreža nisu podaci“, rekao je Gideon Majerovic-Kac, epidemiolog sa Univerziteta Vulongong, za Sajens alert.
„Svakog meseca postoje žene koje imaju neredovne menstruacije, ali ako to postane viralno, odjednom svi vidimo više takvih objava, iako se u stvarnosti ništa nije promenilo“, dodao je. Naveo je i da je moguće i da su aplikacije za praćenje menstrualnog ciklusa namerno podstakle interesovanje za ovu temu kao marketinški potez.
Nekoliko naloga povezanih sa aplikacijom Musa objavilo je video-snimke u kojima su pozivali ljude da podignu ruku ako su tokom juna imali neobičan menstrualni ciklus.
Stres kao moguće objašnjenje
Beverli Volenhoven, reproduktivni endokrinolog i specijalista za lečenje neplodnosti u zdravstvenoj ustanovi Monaš helt u Melburnu, u početku je smatrala da je reč o „nekoj viralnoj Tik-Tok priči“.
„Ali kada sam malo razmislila, sve zaista može zavisiti od toga kolikom je stresu neko izložen“, rekla je Volenhovenova.
Prema njenim rečima, nedavni toplotni talasi mogli bi da predstavljaju stresni faktor za ljude koji nisu navikli na takve uslove, što bi moglo da dovede do nepravilnosti u menstrualnom ciklusu.
„To je moguće. Da li imamo dokaze za to? Nemamo“, kaže ona.
Podsetila je da menstrualni ciklusi mogu postati neredovni ili privremeno izostati usled jakog stresa, kao što su završni školski ispiti, razvod, sezonska depresija, nekontrolisana hronična bolest, psihološka trauma na radnom mestu, anoreksija ili intenzivno vežbanje.
Prema njenim rečima, organizam u uslovima stresa nastoji da štedi energiju, a jedan od načina je smanjenje verovatnoće trudnoće kroz poremećaj ili privremeni prestanak menstrualnog ciklusa. „Ljudsko telo ima neverovatne odbrambene mehanizme“, rekla je Volenhoven.
Kakvu ulogu imaju životna sredina i klimatske promene?
„Životna sredina ima iznenađujuće snažan uticaj na menstrualno zdravlje“, rekla je Nigat Arif, lekar opšte prakse iz Ujedinjenog Kraljevstva i autorka knjige o menstruaciji.
Prema njenim rečima, novija istraživanja ukazuju na to da dugotrajna izloženost zagađenom vazduhu može da naruši rad endokrinog sistema i da je povezana sa neredovnim i dužim menstrualnim ciklusima.
„Toksini iz životne sredine, uključujući hemikalije koje narušavaju rad endokrinog sistema, a potiču iz plastike, pesticida i industrijskih zagađivača, mogu da oponašaju ili blokiraju delovanje hormona, menjajući vreme ciklusa, pa čak i uzrast u kojem počinje prva menstruacija“, rekla je Arifova.
Navela je da klimatske promene donose toplotne talase i ekstremne vremenske prilike, koje mogu izazvati stres i povećati nivo kortizola, što dovodi do poremećaja u funkcionisanju osovine hipotalamus–hipofiza–jajnici.
Posledica toga mogu biti izostanak menstruacije, obilnije krvarenje i pogoršanje stanja kao što su sindrom policističnih jajnika (koji se sada označava skraćenicom PMOS) i endometrioza.
Šta kažu aplikacije za praćenje menstrualnog ciklusa?
Da bi se utvrdilo da li je tokom juna zaista došlo do promene menstrualnih ciklusa na nivou populacije, neophodna je „pažljiva statistička analiza“, ali je takvo istraživanje „apsolutno moguće“, rekla je Amanda Šea, glavna naučna direktorka aplikacije za praćenje menstrualnog ciklusa Klu.
Ona je istakla da društvene mreže mogu stvoriti privid postojanja obrazaca, jer ljudi mnogo češće objavljuju kada im se dogodi nešto neočekivano nego kada je menstrualni ciklus uobičajen.
„Ali je isto tako sasvim moguće da ljudi zaista uočavaju stvarnu pojavu“, rekla je Šea i nvela: „Kada hiljade ljudi nezavisno jedni od drugih prijavljuju slična iskustva, vredi obratiti pažnju“.
Podsetila je da su klimatske promene i ekstremne vrućine već prepoznate kao pretnja reproduktivnom zdravlju, kao i da postoje brojni dokazi koji povezuju izloženost visokim temperaturama sa nepovoljnim ishodima trudnoće, naročito prevremenim porođajima i drugim komplikacijama kod majke i novorođenčeta.
„Studije na životinjama takođe ukazuju da toplotni stres može narušiti funkciju jajnika, razvoj folikula i kvalitet jajnih ćelija“, rekla je Šea i naglasila:„Društvene mreže ne mogu zameniti naučne dokaze, ali mogu da predstavljaju početni signal i podstrek da se nova istraživanja stave među prioritete“.
(RTS)