Dok klima-uređaji funkcionišu tako što hlade vazduh i isušuju ga, što zahteva mnogo energije, ventilatorima je potrebno znatno manje električne energije. Oni pokreću vazduh oko tela i tako pomažu da se osećamo prijatnije.
Kako bismo izvukli maksimum iz ovih uređaja, potrebno je isprobati različite načine njihove upotrebe. Svaki dom je drugačiji, a osećaj prijatnosti je subjektivan, napominje Patriša Fabijan, profesorka ekologije na Univerzitetu u Bostonu.
„Ne postoji jedinstveno rešenje za sve“, kaže Fabijan.
Kombinujte ventilator i klima-uređaj
Ako imate ispravan klima-uređaj, vredi pokušati da ga podesite na višu temperaturu i uključite ventilator. Ta kombinacija mogla bi značajno da smanji potrošnju električne energije, a osećaj rashlađenosti mogao bi da bude isti kao kada je klima podešena na najnižu temperaturu.
Oli Džej, profesor termalne fiziologije na Univerzitetu u Sidneju, ukazuje na istraživanja koja pokazuju da ljudi ne primećuju razliku kada se hlađenje ventilatorom kombinuje sa klima-uređajem podešenim na višu temperaturu, u poređenju sa klimatizacijom podešenom na veoma nisku temperaturu bez ventilatora.
„Osećali biste se jednako rashlađeno u prostoriji u kojoj je 26 stepeni Celzijusa sa ventilatorom, kao u sobi u kojoj je 22 stepena sa klima-uređajem bez ventilatora“, naglašava profesor Džej.
Ovaj način korišćenja mogao bi da smanji opterećenje električne mreže, što znači i manji rizik od nestanka struje. Takođe, mogao bi da pomogne u smanjenju emisije ugljen-dioksida, jer velika potrošnja energije za hlađenje dodatno doprinosi klimatskim promenama.
„Kada je veoma vruće, ljudi bi trebalo da koriste ventilatore zajedno sa klima-uređajem kako bi bili bezbedni, a i dalje će uštedeti novac na računu za struju“, kaže Stefano Skjavone, profesor arhitekture i inženjeringa na Univerzitetu Berkli.
Najefikasniji tip ventilatora
Kada je reč o vrstama ventilatora, izbora ima mnogo, ali brojni stručnjaci smatraju da plafonski ventilatori nemaju pravu konkurenciju – bar kada je reč o efikasnosti hlađenja.
Ovi uređaji potiskuju vazduh kroz čitavu prostoriju i pomažu u cirkulaciji toplog, ustajalog vazduha koji se zadržava pri vrhu prostorije, odnosno blizu plafona.
„Veoma su efikasni“, ističe dr Nikol Miranda, napominjući da većina plafonskih ventilatora potiče još iz sedamdesetih godina prošlog veka.
Ipak, savremeni modeli više ne moraju da izgledaju staromodno – danas postoje brojni dizajni koji se uklapaju u različite stilove uređenja doma.
Profesor Stefano Skjavone, koji proučava efikasnost različitih tipova ventilatora, navodi da između većine uređaja nema velikih razlika kada je reč o osnovnom efektu hlađenja.
„Ako koristite tipične ventilatore normalne veličine, većina pruža manje-više isti efekat hlađenja“, kaže on.
Ipak, prenosivi ventilatori imaju jednu prednost – neki modeli rade na baterije, pa mogu biti korisni i u slučaju nestanka struje, za razliku od plafonskih ventilatora koji zavise od napajanja.
Bolji efekat rashlađivanja postiže se i pravilnim usmeravanjem vazduha. Stručnjaci savetuju da ventilator bude okrenut ka delovima tela koji nisu pokriveni odećom, posebno ka torzu, jer će tako strujanje vazduha najviše doprineti osećaju svežine.
Mali ventilatori koji mogu da se nose oko vrata takođe mogu da dopune efekat većih, stacionarnih uređaja.
Da bi hlađenje bilo najefikasnije, ventilator treba postaviti tako da vazduh obuhvata što veći deo tela. Važno je obratiti pažnju i na brzinu rada.
„Kada je podešen na najveću brzinu, može da vam isuši oči“, upozorava Oli Džej.
Veća brzina ne znači uvek i bolje rashlađivanje. Prema rečima stručnjaka, najbolji efekat se često postiže na srednjem podešavanju, kada je ventilator udaljen oko jedan metar od osobe.
Rashlađivanje samo sa ventilatorom
Kada napolju nije izuzetno vruće, možete isključiti klima-uređaj, otvoriti prozor na strani sa koje dolazi vetar i usmeriti ventilator tako da pokreće vazduh ka višim delovima prostorije.
Ovaj pristup posebno dobro funkcioniše kada se koriste prozori na najhladnijoj strani doma, jer će vazduh koji ulazi biti prijatniji. To je najčešće strana koja je u senci, možda u blizini drveća ili druge vegetacije.
Ako oko kuće ili zgrade nema dovoljno prirodne hladovine, stručnjaci savetuju da se prostor ispred prozora ozeleni kako bi se smanjila temperatura vazduha koji ulazi u dom.
„Pre svega, pokušajte da povećate vegetaciju ispred prozora“, kaže Haled Tarabej, arhitekta i vanredni profesor održivog dizajna na Američkom univerzitetu u Kairu.
Ako je moguće, dodaje Tarabej, ispred prozora može se postaviti fontana sa tekućom vodom ili ventilator koji raspršuje vodu, jer hladna magla može delimično da ublaži uticaj visokih temperatura.
Kad ventilator više ne pomaže
Ako nemate klima-uređaj ili nije ispravan, važno je znati kada ventilator više nije efikasan.
Kada su spoljašnja i unutrašnja temperatura izuzetno visoke, ventilator može samo da pokreće vreo vazduh i da ne donese željeno olakšanje.
Prema Agenciji za zaštitu životne sredine SAD, ta granica je oko 32 stepena Celzijusa.
Svetska zdravstvena organizacija navodi 35 stepeni, dok profesor Oli Džej smatra da zdrave osobe mogu bezbedno koristiti ventilator i na višim temperaturama – do oko 38,8 stepeni, dok je za starije osobe sa hroničnim bolestima ta granica oko 36,6 stepeni.
U takvim uslovima, bolje je potražiti rashlađen prostor, poput javnih objekata sa klimatizacijom.
Eksperimentišite
Strategije za zaštitu od vrućina ne bi trebalo da se zasnivaju samo na ventilatorima i klima-uređajima. Važno je zasenčiti prozore izložene suncu, redovno unositi dovoljno tečnosti i prilagoditi ponašanje visokim temperaturama.
Kada su temperature veoma visoke, može pomoći i nošenje vlažne odeće.
„Mokre majice možete kombinovati sa ventilatorima kako biste dodatno poboljšali njihovu efikasnost“, navodi profesor Džej.
Stručnjaci savetuju da se isprobaju različiti načini rashlađivanja, jer ne postoji jedno rešenje koje odgovara svima. Na osetljivost na toplotu utiču godine, zdravstveno stanje i druge individualne karakteristike.
Posebno osetljive grupe su bebe, starije osobe, trudnice i ljudi sa hroničnim bolestima, poput dijabetesa.
„Otkrijte šta vam najviše odgovara“, savetuje profesorka Patriša Fabijan.
(RTS)