Tinejdžeri kada se u njihovoj vršnjačkoj grupi alkohol doživljava kao nešto prihvatljivo i poželjno, oni to prihvataju i slede taj model koji im nameće društvo, navodi dr Katarina Crnić.
„To jeste jedna adolescentska kriza, jeste nešto što je odrastanje, ali moramo biti oprezni, moramo biti u dosluhu sa decom, slušati ih, pogotovo roditelji, nastavnici. Svi moramo biti uključeni u to da ih usmerimo kako na najbolji način da se prilagode društvu, da budu in, ali uz neke druge stvari“, kaže gošća Beogradske hronike.
Potrebno je apelovati na roditelje, dodaje doktorka. Da vide gde su im deca, da ih prihvate, razgovaraju i dogovaraju se sa njima. Takođe, potrebno je i da se zabrana prodaje alkohola mlađima od 18 godina mnogo strože primenjuje.
Signal roditeljima da bi trebalo da obrate dodatnu pažnju je izmenjeno ponašanje adolescenta, koje ne mora nužno biti vezano sa zloupotrebom alkohola, ali ipak ne bi smeli da svaku promenu pripisuju pubertetskim turbulencijama, napominje doktorka.
„Moramo da vidimo o čemu se radi i da budemo stvarno uključeni, mnogo više kao porodica, kao roditelji, kao nastavnici i svi koji su u bliskom kontaktu sa decom, sa grupom dece. Moramo znati njihove prijatelje, poznavati ih dobro, nekako komunicirati roditelji između roditelja i napraviti jednu dobru mrežu gde su oni sigurni.“
Mlađi od 18 godina se ne smeštaju na bolničko lečenje u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti, već ukoliko imaju problema sa zavisnošću od alkohola posećuju zajedno sa roditeljima savetovalište u Dnevnoj bolnici. Kako navodi doktorka Crnić, pacijenti sa kojima je radila uglavnom pominju depresiju, anksioznost, nesnalaženje u krugu vršnjaka
„Ima turbulencija, ali moraju da imaju neke vrednosti koje su stekli u porodici. Ali ako vrednosti iz porodice idu na neki drugačiji način, nisu usađene kako treba ili prosto nisu imali vremena, počinje se sa 13,14 godina, a sa 16 već imamo problem“, ističe doktorka.
Kako biti in i kul, a odbiti piće
Tinejdžer koji u vršnjačkoj grupi odbije da pije alkohol, sigurno će biti ismejan ili okarakterisan loše, ali kako savetuje dr Crnić, trebalo bi nekako da prihvati tu svoju ulogu i da recimo nastupi kao neka vrsta edukatora, da bude istrajan i na kraju da potraži sebi slične.
„Jednostavno ako hoćemo u neko društvo da upadnemo gde nam nije mesto, nemamo mi tu mnogo šta da tražimo. Možemo mi i da probamo, ali možemo da nagrabusimo i da završimo na toksikologiji“, naglašava gošća Beogradske hronike.
Jedan od problema je i to što je alkohol dostupan i što se lako nabavlja. Skoro svaka kuća u Srbiji ima alkohol, a često se i deci nudi na slavljima da probaju, pod izgovorom „valja se“.
„Tako se detetu od 14, 15, 16 godina usađuje model da je to okej i da, eto, može ostati na tom jednom pivu ili već nečemu što se nudi u kući. Ako imamo takav model, imamo i dete koje je senzibilisano da je alkohol u redu. Pogotovo ako je dostupan, znači da nema problema. Nije kažnjivo, nije ništa, prosto može da radi šta hoće“, napominje dr Crnić.
Zato, naglašava doktorka, roditelji i zaposleni u prosveti morali bi da decu usmere u drugom pravcu, na kvalitetne aktivnosti, da ih senzibiluju na to da ima zabave i u čitanju, pisanju, glumi, folkloru, sportu…
(RTS)