Iako znamo da su pauze od ekrana korisne, manje je jasno koliko često bi trebalo da ustajemo i krećemo se, a da pritom ostanemo produktivni na poslu.
Novo istraživanje objavljeno u časopisu Britanski dnevnik sportske medicine pokazalo je da su petominutne pauze za kretanje, takozvani „zalogaji kretanja“ (movement snacks), svakog sata najbolji i najizvodljiviji način za poboljšanje blagostanja bez gubitka efikasnosti.
Poboljšanje produktivnosti, raspoloženja i budnosti
Glavni istraživač Kit Dijaz rekao je za Bi-Bi-Si da većina odraslih danas provodi čak tri četvrtine budnog vremena sedeći.
Iako je opšti savet da treba „manje sedeti, a više se kretati“ ispravan, ljudima su potrebne konkretnije smernice o tome koliko je kretanja dovoljno, dodao je on.
„Dobra vest je da je petominutna šetnja svakog sata dovoljna da poboljša raspoloženje i smanji umor. Ispitanici su ovaj pristup ocenili kao realan i lako ostvariv“, rekao je Dijaz.
Istraživanje Univerziteta Kolumbija obuhvatilo je više od 11.000 zaposlenih u Sjedinjenim Američkim Državama, od kojih je većina radila kancelarijske poslove u smenama od osam do devet sati.
Tokom prve nedelje učesnici su se pridržavali svoje uobičajene rutine i svakodnevno popunjavali upitnike o umoru, raspoloženju i radnom učinku.
U naredne dve nedelje zamoljeni su da tokom rada prave petominutne šetnje na svakih pola sata, sat vremena ili dva sata, a zatim popunjavaju slične ankete.
Šetnja na svakih pola sata pozitivno je uticala na raspoloženje i smanjenje umora, ali je istovremeno remetila radne obaveze. Šetnja na svaka dva sata bila je bolja nego potpuno odsustvo kretanja, ali su istraživači utvrdili da je petominutna šetnja svakog sata donela najveće i najlakše ostvarivo poboljšanje produktivnosti, raspoloženja i budnosti.
Dijaz je naveo da je dugotrajno sedenje navika koju je teško promeniti, a mnogi učesnici istraživanja brinuli su o tome šta će njihovi šefovi ili kolege misliti o čestim pauzama.
„Iako može delovati nelogično, pauze za kretanje zapravo mogu poboljšati radni učinak. One mogu unaprediti izvršne kognitivne funkcije, pažnju i pamćenje. Takođe pomažu ljudima da se osećaju opuštenije i svežije“, rekao je Dijaz.
Šetnja je jeftina i jednostavna aktivnost koja ne mora da znači prekid rada, dodao je on, navodeći kao primer sastanke u hodu ili šetanje tokom telefonskih razgovora, bilo napolju ili po kancelariji.
Emili Mekgrat, viša medicinska sestra specijalizovana za kardiologiju u Britanskoj fondaciji za srce, pozdravila je rezultate istraživanja, ističući da „jednostavno uvođenje više kretanja može poboljšati opšte zdravlje“.
Ipak, upozorila je da se istraživanje zasnivalo na podacima koje su sami učesnici prijavljivali i da je trajalo relativno kratko, pa su potrebna dugoročnija istraživanja kako bi se potvrdio njegov uticaj na zdravlje srca.
(RTS)