Nova studija koju je vodio tim sa Univerziteta Stanford pomaže nam da razumemo kako se simptomi javljaju, što bi moglo dovesti do boljih tretmana i intervencija za psihozu i druga stanja mentalnog zdravlja sa kojima je povezana.
Psihoza uključuje odvajanje od stvarnosti, kao što su halucinacije i zablude. Može se pojaviti samostalno, ali je takođe deo stanja poput šizofrenije i bipolarnog poremećaja, koje naučnici još pokušavaju da u potpunosti otkriju.
„Ovaj rad pruža dobar model za razumevanje razvoja i progresije šizofrenije, što je izazovan problem“, kaže kognitivni neuronaučnik Kaustub Sjupkar sa Univerziteta Stanford.
Sjupkar i njegove kolege su pregledali snimke sa skeniranja mozga 445 ljudi sa stanjima uključujući autizam, sindrom poremećaja pažnje i hiperaktivnost, ranu psihozu i sindrom delecije – stanje uslovljeno genima koje podrazumeva povećani rizik od psihoze i šizofrenije. Takođe su posmatrali snimke skeniranja 411 zdravih ljudi kao kontrolnu grupu.
Koristeći algoritam za mašinsko učenje, tim je identifikovao razlike u funkcijama mozga između grupa – što ih je dovelo do prednje insule (ključni deo filtera mreže koji pomaže da se usmeri naša pažnja), i ventralnog strijatuma i srodnih puteva vođenih dopaminom (koji kontrolišu očekivanje povoljnog odgovora na naše ponašanje).
Nova studija pokazuje da sindrom delecije može biti koristan način analize simptoma i rizika psihoze.
Razlike u navedenim oblastima, koje se odnose na filtriranje informacija i predviđanje pozitivnog odgovora (nagrade), bile su značajne i kod osoba sa delecionim sindromom i psihozom, i kod osoba sa psihozom nepoznatog porekla, otkrili su istraživači.
„Ova paralela i povezanost jača naše razumevanje psihoze kao stanja sa prepoznatljivim i doslednim uticajem mozga. Ovaj proces narušava normalno funkcionisanje kognitivne kontrole, dozvoljavajući nametljivim mislima da dominiraju, što kulminira simptomima koje prepoznajemo kao psihozu”, kaže Vajnod Menon, kognitivni neuronaučnik sa Univerziteta Stanford.
Sledeći korak, potencijalno, je razvoj tretmana na osnovu ovih otkrića. Deo poteškoća u lečenju psihoze je to što može biti teško videti kakve efekte različite metode imaju na mozak, ali sada naučnici i lekari mogu biti precizniji u pogledu toga – gde da traže.
Postojeći pristupi lečenju psihoze, uključujući transkranijalnu magnetnu stimulaciju i fokusirani ultrazvuk, mogli bi biti prilagođeni na ciljanje ovih specifičnih moždanih centara kod mladih ljudi koji su u riziku od psihoze, kažu istraživači.
Tim takođe želi da pomogne u smanjenju stigme i povećanju podrške osobama sa psihozom.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Molecular Psychiatry.
(RTS)