Personalizovana medicina podrazumeva prilagođavanje terapije svakom pojedinačnom pacijentu. Pre svega njegovim genetičkim karakteristikama, odgovarajućim biomarkerima i svim drugim individualnim karakteristikama koje utiču na tok i ishod lečenja, objašnjava prof. dr Janko Samardžić.
„Postoje dva aspekta u okviru personalizovane medicine. Jedan aspekt bi bio ciljana terapija koja podrazumeva da vi izolujete odgovarajući biomarker, to se najčešće primenjuje u terapiji malignih bolesti, izolujete taj molekularni mehanizam tumora, na koji se onda vrši inhibicija, odnosno blokada tog mehanizma“, navodi profesor.
Ova vrsta ciljane terapije je donela preokret i veliki napredak u tretiranju malitnih bolesti, dodaje farmakolog. S druge strane, postoji jedan opšti farmakogenetički pristup gde se i druge terapije – u kardiologiji, neurologiji, reumatologiji i sve više u psihijatriji – praktično individualno prilagođavaju svakom pacijentu.
Za ciljanu terapiju jako je bitna dobra selekcija pacijenata, napominje prof. Samardžić. Genetičko testiranje podrazumeva uzimanje uzorka tumorskog tkiva, radi se analiza i utvrđuje odgovarajući molekul na koji će se usmeriti terapije.
Kod opšteg farmakogenetičkog pristupa uglavnom se selektuju pacijenti koji imaju izrazitu teraporezistenciju. Tu se uzima uzorak krvi kako bi se utvrdili polimorfizmi koji utiču na metabolizam leka.
„Mi praktično hoćemo da detektujemo u čitavoj skupini pacijenata one koji brzo metabolišu lek, prebrzo u odnosu na većinu standardne populacije koja ima umereni metabolizam. Jer kada brzo metabolišu lek, nije im dovoljna standardna doza. Opet, imamo i one koji sporo metabolišu i oni će imati povećanu toksičnost“, ističe gost Jutarnjeg programa.
Uspešnost ciljane terapije
Konvencionalna citostatska terapija je bila ograničene efikasnosti i uz to sa nizom neželjenih efekata. Ciljanom terapijom se postižu izuzetno dobri rezultati.
„Opet, postoje problemi dopremanja takvog leka do tumorskog tkiva. Postoji i problem rezistencije. Dakle, ona nije idealna, ali je značajno unapredila lečenje i konačno, produžila život i dovela do izlečenja pacijenata“, navodi profesor.
Najveći pomak do sada je zabeležen u terapiji psihijatrijskih pacijenata. Na primer, kod antidepresiva, koji su izuzetno dobra grupa lekova, 30 do 50 odsto pacijenata ne odreaguje na prvi primenjeni lek. U konvencionalnom pristupu taj lek se ukida i uvodi sledeći, pa drugi i treći, a personalizovana medicina kaže da treba uraditi analizu DNK genoma, videti kojom brzinom se metaboliše pojedine grupe lekova, na osnovu određenih enzima u jetri i da se prilagodi terapija.
„Ipak, treba imati u vidu da ovo nisu jako dostupne metode. Vrlo su skupe. U onkologiji se rutinski koriste, a verujem da ćemo vremenom, kako nam se povećava dostupnost, a time i smanjuje cena testiranja, kako bismo ostvarili cilj da personalizovana medicina postane stvar izbora u svim oblastima“, naglašava prof. dr Janko Samardžić.
(RTS)