Jedna od najkontroverznijih bolesti u ginekologiji i akušerstvu u poslednjih 20-30 godina je endometrioza materice. Još nije otkriveno kako tačno nastaje, nije izlečiva, ali se zna da se javlja između 18. i 50. godine života, to jest u reproduktivnom periodu žene.
„Endometrioza je hronična, progresivna bolest, upalna bolest, koju obeležava rast sluznice materice i izvan šupljine materice. Ona može da zahvati bilo koji organ u telu žene, počev je od creva, mokraćne bešike, pluća, centralnog nervnog sistema, zatim samog mišića materice, kože i najčešće, jajnika“, objašnjava dr Ivana Rudić Biljić, ginekolog.
Faktori rizika koji se javljaju i koje mi donekle prihvatamo, jesu rana prva menstruacija, to znači pre 12. godine života, kratki ciklusi, menstrualni ciklusi ispod 3 dana, abnormalnosti materice, gojaznost, prevelika upotreba kofeina i slabija fizička aktivnost.
Endometrioza ima vrlo širok i pomenljiv skup simptoma. To su najčešće bolne menstruacije, bolni odnosi, produženo menstrualno krvarenje.
„Poslednjih godina, ono što se javlja što je jako nespecifično, jesu bolovi i, da kažem, promene u smislu gastrointestinalnog trakta. Opstipacije, dijareje, nadutost, onda smetnje u urinarnom traktu, javljaju se često glavobolje, depresija, anksioznost i sve to jako remeti kvalitet života pacijentkinje, ali i njene okoline“, navodi dr Rudić Biljić.
Prema njenim rečima, endometrioza veoma loše utiče na život žene jer dovodi do smanjene fizičke aktivnosti, javlja se depresija, nemogućnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti, što dovodi i do drugih problema u porodici i na poslu.
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze – razgovora sa pacijentkinjem, zatim pregleda, ultrazvučne dijagnostike, koja se dopunjuje snimcima dobijenim magnetnom rezonancom, da bi se precizno odredili lokalizacija i obim lezije. Neretko se koristi i laparoskopija koja predstavlja zlatni standard u ginekologiji i akušerstvu.
„Laparoskopija može da bude i dijagnostička i terapijska. To podrazumeva hirurška intervenciju, operaciju koja može da bude dijagnostička kada je lekar već nešto primetio na ultrazvuku, na magnetnoj rezonanci, da bi se verifikovalo ili potvrdilo ono što se jako često dešava u poslednjih par godina. To je ta duboka pelvična endometrioza koja nije okom vidljiva na ultrazvuku i na magnetnoj rezonanciji, ali se vidi prilikom laparoskopije uživo“, istakla je dr Rudić-Biljić.
Endometrioza i neplodnost
Ova bolest često godinama ostaje neprepoznata upravo zbog toga što su simptomi jako široki i varijabilni. Endometrioza je i veliki uzrok neplodnosti kod pacijentkinja.
„Procenjuje se da je za neke između 25 i 50 odsto uzrok neplodnosti, a razlog su, znači, prvoshodno endometrioze na jajnicima, znači čokoladne ciste. To su, znači, ciste koje rastu na jajnicima, koje rastu na račun plemenitog tkiva jajnika, smanjuju njihovu vrednost u smislu folikula, smanjuju rezervu jajnika, ometaju nam ovulaciju, implantaciju, stvaraju priraslice na jajnicima, jajovodima, materici i tako remete i anatomiju male karlice i dolazi do bolova“, navodi dr Rudić-Biljić.
„Danas endometrioza ne može da se izleči, ali može da se stavi pod kontrolu. To je najčešće kombinacija medikamentozne terapije i hirurgije u cilju da se smanji bol, da se poboljša kvalitet života, da se smanje komplikacije i da se očuva plodnost“, naglasila je gošća Jutarnjeg programa.
Da bi se ova bolest što pre otkrila, neophodno je odlaziti na redovne godišnje ginekološke preglede. Ginekologu se treba javiti i pre isteka tog perioda ukoliko se pojave simptomi.
Kada je reč o prevenciji, fizička aktivnost potvrđeno pomaže kod endometrioze, jer povećava prokrvljenost tkiva, smanjuje nivo kortizola stresa i povećava nivo endorfina. Što se tiče ishrane, tu su mišljenja podeljena i ne postoji konsenzus da li je bolje jesti više biljnu hranu ili nešto kombinovano.
(RTS)