Rad je prekinut pre deset godina, kada se deda Dosa, razboleo. Pre nekoliko godina, njegov unuk, odlučio je da obnovi rad vodenice i vrati joj nekadašnji značaj.
„Pradeda je prvo održavao, po onda deda. Deda je imao i položeno čak za mlevenje, vodio je i knjige, radio je danju i noću, mleo je pšenicu za brašno, za hleb, mleo je kukuruz za iskranu stoke. Ljudi je imalo, dolazili su ljudi iz Lasovo, Lenovac, Bačevicu, dolazili su tu“, priča Ivica Marjanović.
U vodenici su utočište pronašli i slepi miševi. Skrivena duboko u šumi i ataru sela Lasovo, deda Dosinu vodenicu pokreće voda Lasovačke reke.
Iako udaljena od glavnih puteva, danas je lako pronaći, jer je obeležena i na Gugl mapama.
Za Ivicu Marjanovića obnova vodenice predstavlja mnogo više od porodičnog posla. Ideja je bila da trud i rad predaka ne padnu u zaborav. Dodaje da je naišao na veliku podršku meštana.
„Pa žao me da propada, tu su dosta oni uložili posao. To je sve ručno rađeno, probili su jarugu kroz stene. To su išli kod ljudi da radi, jare, oni su bili i zidari da zajme ljudi za posao. Možda se desi da nema električna energija, pa ćemo da imamo spas za mlevenje, za stoku“, dodao je Ivica.
Prema popisu iz 1867. godine, u Srbiji je bilo 7.125 vodenica, a u istočnoj Srbiji bio je najveći broje potočara.
Deda Dosina vodenica danas je jedina aktivna vodenica u podtupižničkim selima i simbol da se život na selu i povezanost sa prirodom mogu sačuvati i obnoviti.
(RTS)