U proseku, Venecija se danas izdiže tek nešto više od jednog metra iznad nivoa mora.
Na Trgu svetog Marka, jednom od najnižih delova, visina jedva dostiže 80 centimetara. Na obodima lagune, severoistoku i jugozapadu, teren je već ispod nivoa mora.
Tokom poslednjeg veka nivo mora porastao je za oko 30 centimetara uz procenu stalnog ubrzavanja. Istovremeno, i samo tlo tone dodatnih 10 centimetara.
„Budućnost grada neće biti jednostavan nastavak prošlosti“, upozorava Pjero Lionelo, klimatolog i jedan od autora studije objavljene u Scientific Reports.
Istraživanje opisuje nekoliko mogućih scenarija za grad koji od turizma zarađuje oko milijardu evra godišnje. Međutim, nijedan ne garantuje dugoročnu sigurnost.
Ograničenja sistema MOSE
Glavna zaštita grada je sistem pokretnih brana MOSE (Modulo Sperimentale Elettromeccanico), projektovan da štiti lagunu od ekstremnih plima.
Međutim, istraživači sa Univerziteta u Salentu i Univerziteta Ka’ Foskari, upozoravaju da sistem nije predviđen za stalnu upotrebu.
Njegovo aktiviranje već postaje sve učestalije: između 2020. i 2025. korišćen je više od stotinu puta, dok je početkom 2026. aktiviran više desetina puta za samo nekoliko sedmica.
Ako nivo mora poraste za 75 centimetara, brane bi morale da ostanu podignute i do pola godine.
Na 125 centimetara, gotovo čitave godine. Takav scenario doveo bi do ozbiljnih posledica po ekosistem lagune i funkcionisanje luke.
Ekstremna rešenja: podizanje ili fragmentacija grada
Da bi se dobilo na vremenu, razmatraju se radikalne inženjerske mere.
Jedna od njih je ubrizgavanje vode u tlo kako bi se grad podigao za oko 30 centimetara. Iako tehnički moguće, rešenje nosi visoke troškove i rizike po stabilnost istorijskih građevina.
Druga opcija podrazumeva zaštitu pojedinačnih objekata.
Transparentne barijere, poput onih koje već štite Baziliku svetog Marka, mogle bi se proširiti na druge delove grada.
Time bi Venecija postala skup „ostrva“, dok bi ostatak bio bez zaštite od poplava.
Grad tvrđava ili izolovana laguna
Među predloženim rešenjima je i izgradnja trajne brane oko lagune, čime bi Venecija postala svojevrsna tvrđava.
Procene troškova kreću se između 500 miliona i 4,5 milijardi evra, dok bi kompleksniji sistemi mogli koštati i 30 milijardi.
Postoji i mogućnost potpunog odvajanja lagune od Jadranskog mora, čime bi se ona pretvorila u zatvoreno obalno jezero.
Takva intervencija bi zaštitila grad i pri višem porastu mora, ali bi nepovratno promenila prirodno okruženje i svakodnevni život.
Pogled ka 2300: preseljenje kao krajnja opcija
Najdramatičniji scenario predviđa relokaciju grada. U slučaju da nivo mora poraste za više metara, što je moguće do 2300. godine, nijedna infrastruktura neće biti dovoljna.
Jedina opcija bila bi da se najvredniji spomenici, poput Bazilike svetog Marka i Duždeve palate, demontiraju i premeste u unutrašnjost, po uzoru na slučaj Abu Simbela.
Procene govore o trošku većem od 100 milijardi evra, uz nenadoknadiv kulturni gubitak.
Grad koji se prazni
Paralelno sa klimatskim problemima, Venecija se suočava i sa demografskim padom.
Sa oko 170 hiljada stanovnika sredinom prošlog veka, grad danas broji tek nešto više od 50 hiljada.
Globalna opomena
Sudbina Venecije prevazilazi lokalni okvir. Ona je upozorenje za brojne priobalne gradove širom sveta.
Bez odlučne borbe protiv klimatskih promena, čak i najnaprednija tehnička rešenja mogu biti samo privremena.
Grad koji je vekovima prkosio moru mogao bi se susresti sa teškim odlukama: da nastavi borbu i da se radikalno promeni ili da se, po prvi put povuče pred vodom.
(RTS)