Ceremonija prilagođena robotu
Tokom obreda, robot je dobio ime „Gabi“, što na korejskom znači milost. Ceremonija, prvi put održana za ne-ljudskog učesnika, prilagođena je novom iskušeniku. Umesto tradicionalnog rituala pročišćenja „jonbi“, gde početnici dobijaju male opekotine od tamjana, monasi su Gabiju zalepili nalepnicu festivala lotosovih lampiona. Oko vrata su mu stavili ogrlicu sa 108 molitvenih perli, koje simbolizuju 108 ovozemaljskih želja kojih se budisti odriču na putu ka prosvetljenju.
Na pitanje monaha: „Hoćeš li se posvetiti svetom Budi?“, Gabi je odgovorio jasnim glasom: „Da, posvetiću se.“ Pet budističkih pravila takođe je reinterpretirano za robota. Uz pomoć alata veštačke inteligencije, formulisane su nove zapovesti: „Poštuj život i ne nanosi mu štetu“, „Ne oštećuj druge robote“, „Poštuj i slušaj ljude“, „Ne koristi obmanjujući govor“ i „Štedi energiju“. Na svaku od njih, Gabi je potvrdno odgovorio.
Oko istine sa veštačkom inteligencijom
Gabi, međutim, nije jedini robot koji korača duhovnim stazama u Južnoj Koreji. Na Univerzitetu Donguk, tim predvođen profesorom Lim Džung Jonom razvio je „počasnog Hjeana“, čije ime znači „oko istine“. Za razliku od Gabija, Hjean je polu-humanoidni robot sa točkovima, dizajniran kao inteligentni asistent u hramovima. Njegov AI sistem obučen je na ogromnoj bazi budističkih spisa, propovedi i informacija o hramovima.
„To je robot optimizovan za prostor hrama i asketsku praksu“, objasnio je profesor Lim. Hjean pozdravlja posetioce i odgovara na pitanja na korejskom i engleskom. Na pitanje da definiše saosećanje, odgovorio je: „Osetiti bol svih živih bića kao sopstveni.“ Pošto obrađuje podatke lokalno, bez interneta, može da radi i u udaljenim hramovima. Njegove dužnosti će obuhvatiti i pomoć u kuhinji, čišćenje i noćni nadzor. Profesor Lim naglašava da Hjean nije zamena za monahe, već pomoćnik koji im oslobađa vreme za duhovne potrage.
Globalni dijalog vere i tehnologije
Pojava monaha robota u Južnoj Koreji deo je globalnog trenda spajanja tehnologije i duhovnosti. U Japanu, gde se društvo suočava sa starenjem sveštenstva, roboti poput „Mindara“ i „Budaroida“ već godinama pomažu u održavanju verskih zajednica. U Indiji se robotske ruke koriste za izvođenje hinduističkih rituala, dok je u Nemačkoj Protestantska crkva predstavila robota „BlesJu-2“ koji daje blagoslove.
Red Džogje, najveći budistički red u Južnoj Koreji, opisuje uvođenje robota kao „eksperiment o tome kako tradicionalna religija može komunicirati sa digitalnim dobom“. Iako ističu da duhovna praksa ostaje domen ljudi, nadaju se da će ove inicijative približiti budizam mlađima. U zemlji gde se više od polovine stanovništva ne izjašnjava kao religiozno, a budizam beleži rast popularnosti, Gabi i Hjean predstavljaju most između drevne tradicije i budućnosti.
Kako ističe profesor Lim, krajnji cilj nije tehničko savršenstvo, već emocionalno isceljenje. On veruje da AI može postati „najtoplije oruđe“ čovečanstva, nudeći utehu usamljenima. „Robot opremljen veštačkom inteligencijom bez sadržaja je samo prazna ljuštura – grumen metala“, rekao je. „Upravo zbog budističke etikecije robot koji spaja dlanove pokreće ljude. Roboti bi trebalo da budu pomoćnici koji pomažu ljudima da postanu potpuniji“, zaključio je profesor Lim.
(RTS)