Da li se globalna nestabilnost odražava na rad čuvara objektivne slike naše planete – kartografa? Svi se sećamo globusa sa časova geografije, ali i globusa sa kojim se Čarli Čaplin poigravao u filmu Veliki diktator.
No, u eri aplikacija poput Google Maps i Google Earth postavlja se pitanje da li proizvodnja ovakvih globusa uopšte ima smisla?
Globus – težnja da nađemo svoje mesto u svemiru
U severoistočnom Londonu gde se oni i dalje proizvode, kažu ne samo da ima, već da u proizvodnji i sami koriste pomenute aplikacije.
Proizvođač globusa Piter Belerbi smatra da je Google Earth „zaprepašćujuće dobar“.
„Ne znam kako smo pre njegovog nastanka išta mogli da uradimo. Koristim ga svakodnevno i od neverovatne je pomoći u životnim prilikama. Međutim, Google Earth nas ne inspiriše. Ne pratimo slike ulica na toj aplikaciji, jer su fotografije sirove, bez nekog estetskog kriterijuma. Globus nas povezuje sa planetom na kojoj živimo“, ističe Belerbi.
Piter Belerbi smatra da je želja da kupimo globus u digitalnoj eri, odraz drevne težnje čoveka da nađe svoje mesto u svemiru.
Globus kao umetničko delo
Globusi firme Belerbi plod su velikog timskog i preciznog rada nekolicine umetnika.
Šef proizvodnje Edi da Silva objašnjava da je sfera je u svojoj suštini izuzetno izazovna.
„Pre svega zato što je ručni rad, a to uzrokuje mreškanja i nabore po površini. Uklopiti linije uporednika sa granicama država i svim natpisima dodaje još jedan sloj složenosti. Na ravnoj površini takvo poravnavanje je svaki put skoro savršeno“, kaže Da Silva.
Subjektivni globus
Iako bi ovakva slika naše planete trebalo da bude objektivna, svako od nas drugačije doživljava mapu sveta.
Obično naše oko podsvesno polazi od redosleda, koji smo naučili u školi.
U našem slučaju, oko prvo traži Srbiju, pa Balkan, a zatim Evropu i ostatak sveta.
„Svaka država ima sopstveni ugao gledanja na mapu sveta. Zato je kartografija suštinski izuzetno nacionalistička“, smatra proizvođač globusa Piter Belerbi.
Globus kao statusni simbol
Prvi čovek prestižnog Muzeja istorije nauke Vipl u Kembridžu Džošua Nal voli da prati izradu globusa u severoistočnom Londonu.
Smatra da je globus izgubio prvobitnu utilitarnu svrhu u navigaciji i obrazovanju.
„Globus je najčešće predmet prestiža i glamura. Njegova moć je veća od moći mape, jer on stoji u prostoru kao predmet prestiža i simbol znanja, erudicije i političkih interesa njegovog vlasnika“, objašnjava direktor Muzeja istorije nauke Vipl, Džošua Nal.
Vlasnici variraju od bogatih i slavnih, preko kolekcionara, do filmskih producenata.
Najjeftiniji globus košta oko hiljadu i po funti.
Najveći model, Čerčil, prečnika 127 cm, dostiže vrtoglavu cenu od sedamdeset devet hiljada funti.
Globus po političkoj meri kupca
Sve nestabilnija geopolitička slika, ali i lokalne zakonske regulative, odražavaju se na želje kupaca.
Piter Belerbi ističe da za kinesko tržište Tajvan mora da bude označen kao kineski Tajpej samo da bi globus prošao carinu.
„U Indiji mogu da završim u zatvoru na šest meseci ukoliko ne nacrtamo granicu sa Pakistanom onako kako je vidi vlada u Nju Delhiju“, tvrdi on.
Kao što smo videli, svi globusi su jednaki, samo su neki, da parafraziramo Džordža Orvela i njegovu Životinjsku farmu, jednakiji od drugih.
(RTS)