General Ahron Haliva prvi je čelnik neke od izraelskih obaveštajnih službi koji je, zbog propusta koji su na koncu koštali Izrael 1.200 žrtava, podneo ostavku, javljaju izraelski mediji.
„Obaveštajno odeljenje nije ispunilo povereni zadatak. Znao sam da uz ovakvu poziciju dolazi i velika odgovornost“, napisao je general Haliva objašnjavajući razloge ostavke.
Sada već bivši šef vojne obaveštajne službe je zatražio i formiranje posebne komisije, koja bi detaljno utvrdila odgovornost i ispitala okolnosti koje su 7. oktobra prošle godine omogućili da Hamas iznenadi izraelske vlasti, pregazi zaštitnu ogradu i ubije oko 1.200 ljudi.
Saga o odgovornosti izraelskih obaveštajnih službi, koje su uprkos svetskom renomeu nekako uspele da ignorišu signale, provejava kroz politički narativ te države još od samog početka rata u Pojasu Gaze.
„Izraelski 11. septembar“, kako su zapadni obaveštajci nazvali taj događaj, aludirajući na činjenicu da Mosad i Šin Bet nisu imali predstavu da jedan od najopasnijih protivnika Izraela, palestinski Hamas, sprema operaciju širokih razmera, počeo je salvom projektila ispaljenih na izraelske gradove.
Ubrzo zatim, islamisti su bagerima, kamionima, ali i paraglajderima, pregazili prilično dobro utvrđenu granicu i počeli da prave haos po okolnim izraelskim naseljima.
Jednako kao i Izraelce, napad je iznenadio i Amerikance, pošto je svega nedelju dana pre njegovog početka savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džejk Saliven rekao da je „Bliski Istok najmirniji u poslednje dve decenije”.
Odmah posle napada, krivicu za izraelske greške je preuzeo načelnik generalštaba Herci Halevi, koji je priznao da je bilo propusta, ali da ipak nije trenutak za kopanje po razlozima zbog kojih su stvari krenule naopako.
„Izraelske odbrambene snage su odgovorne za bezbednost zemlje i njenih stanovnika, to je zadatak koji u regionu oko Pojasa Gaze u subotu pre podne nismo ispunili. Istražićemo zašto, ali sada je vreme za rat“, rekao je izraelski general 11. oktobra.
General Halevi se pred novinarima pojavio dan pošto je izraelski Kanal 12 objavio da su čelnici vojske nekoliko sati pred Hamasovu akciju održali telefonske konsultacije na kojima su upozoreni na „niz nepravilnosti“.
Ključne osobe, poput Jarona Finkelmana, komandanta zone kojoj pripada Pojas Gaze, i Ahrona Halive, šefa vojne obaveštajne službe, odluku o načinu na koji će armija reagovati – ostavili su za dan kasnije. Napad Hamasa počeo je u šest izjutra.
General Haliva je, kasnije, objašnjavao da je zaista bio upoznat sa razvojem situacije, ali da je zaključio da Hamas, najverovatnije, izvodi neke vežbe, pa je reakcija, svakako, mogla sačekati naredno jutro.
„Ne bih ništa promenio“, govorio je kasnije.
Ipak, izraelski izvori navode da su čelnici vojne obaveštajne službe, puna tri meseca pred napad Hamasa, bili upoznati da procenama da „nije moguće proceniti“ buduće akcije šefa vojnog krila Hamasa Jahnje Sinvara, te da komandanti jedinica uz Pojas Gaze moraju da budu na oprezu.
Izraelce su, navodno, o namerama Hamasa upozoravali i Egipćani, kao i još nekoliko arapskih obaveštajnih službi, što su vlasti u Jerusalimu kasnije demantovale.
U izraelskom protivudaru na Palestince za šest meseci ubijeno je oko 35.000 ljudi. Sukobi su se, u međuvremenu, proširili i na izraelsko-libansku granicu, Siriju, dok je raketni obračun Izraela i Irana, pre nedelju dana, doveo čitav Bliski istok na ivicu sveopšteg rata.
(RTS)