Po izgledu nimalo ne liči na klasičan sir, ali je po ukusu i mirisu pravi mlečni delikates. A da bi se napravio bulgur – kako se zove ovaj proizvod – nije potrebno musti krave, već zasejati i požnjeti mnogo pšenice.
„Zrno treba da bude suvo da bi se odvojila ta ljuspa od pšenice, taj omotač je ono što daje mekinje. Posle toga, kada se osuši, to je već spremno za stavljanje u tegle, da bi on stojeći još 21 dan sazreo za ovakvu smesu, da bi mogao da se napravi sir“, objašnjava Suzana Stanojević, proizvođač sira od pšenice.
U početku je, kaže Suzana, bilo teško. Nije imala sirovinu, jer se bulgur pravi od posebnih sorti pšenice, koju su morali sami da zasade. Nije joj bio poznat ni ukus, niti proces proizvodnje. Učila je u hodu i s vremenom otkrila tajne ovog sira.
„On ima miris mlečne kiseline i to je, znači, tô što ga izdvaja u odnosu na sve one veštačke sireve koje imamo trenutno u prodavnicama. U ovom siru nema nikakvih aditiva, ni dodataka, ni konzervansa. Izuzetno je prirodan i zdrav proizvod“, ističe Suzana.
Do kreativnih ideja se često dolazi slučajno. Suzani je s vremenom hobi prerastao u posao i već šest godina pravi prirodan i zdrav specijalitet od starih sorti pšenice koje, između ostalog, odlikuje i mali procenat glutena.
(RTS)