Na svoje seosko imanje, Ivan I Milica došli su da žive, tek kada su napravili objekat za smeštaj koza. U stadu imaju 50 grla, a zbog muže koja je najveća obaveza, svakog jutra ustaju u pet.
“Prvo smo sagradili njihov objekat, pa smo se tak onda mi uselili, planirali dalje šta ćemo i kako mi da radimo i kako da se uselimo. Ipak je ljubav prema njima na prvom mestu”, kaže Ivan Šarčević, iz Mehovina.
“Muža traje nekih 45 minuta. Do šest najkasnije završimo te obaveze. Onda se sređuje hodnik, daju se žitarice, kukuruz i zob, to dajemo svako jutro, da bi pre svega koze bile tokom cele godine. Bala sena obavezno pre puštanja na pašu. Kabasta hrana obavezno, jutro veče, pre puštanja i posle puštanja koza na pašu”, navodi Milica Novaković, iz Mehovina.
Koze su tokom čitavog dana na paši. Deo mleka prerade na imanju, a većinu prodaju otkupljivaču.
Milica Novaković ističe: “Za surutkom je najveća za sada potražnja. S tim, mi se trudimo, bar dva puta nedeljno da vršimo dostavu mlečnih proizvoda za Šabac. Mislim, da pripremimo robu bar dva puta nedeljno. S obzirom da smo sami, i ne možemo baš da postignemo sve, jer nemamo trenutno mlekaru opremljenu i neke te veće uslove da bi mogli da proširimo proizvodnju. Ostatak mleka predajemo mlekari koja otkupljuje kozije mleko”.
Hranu za koze ne kupuju, već sami proizvode. Uz subvencije, uzgoj je kažu, lakši i siguriniji.
“Subvencije su sada po grlu 10 hiljada dinara, što nije ni malo naivno. Dosta nam znači. Umatičene su nam sve koze. Obrađujemo oko osam hektara. Imamo tu nešto livada. Žitarica, kukuruz… Za sada imamo dovoljno, da podrimiri sve potrebe”, navodi Ivan Šarčević, iz Mehovina.
Na imanju na kojem se godinama nije živelo, posla ima mnogo, kažu Ivan i Milica. Ulaganje u domaćinstvo i uvećanje stada njihov je cilj, a život na selu – budućnost.
(RTS)