Regionalna ekonomska integracija je među prioritetima Vlade Srbije. Sa zemljama u okviru CEFTA sporazuma prošle godine robna razmena je dostigla sedam milijardi evra. Izvezli smo robu vrednu pet milijardi evra, a uvezli za dve milijare.
Iako su zemlje CEFTA jedine sa kojima Srbija ima ubedljiv suficit u trgovinskoj razmeni, glavni spoljno-trgovinski partner je Evropska unija.
„Važna prepreka za ceo region su duga čekanja na graničnim prelazima, pre svega sa zemljama Evropske unije. Ovo pitanje moramo hitno da rešimo“, istakao je ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović.
Svetska banka je izračunala da bi smanjenje čekanja na granici za samo tri sata donelo uštedu kao kada bi se ad valorem carina (proporcionalno obračunavanje vrednosti robe) smanjila za oko dva odsto.
Takođe su izračunali da bi se uvođenjem jednošalterskih sistema za trgovinu BDP po stanovniku povećao za 2,5 odsto. Konačno pristupanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, na srednji rok, povećalo bi BDP po stanovniku za dodatnih šest odsto.
„Svetska banka podržava ove ciljeve kroz projekat unapređenja trgovine i saobraćaja na Zapadnom Balkanu sa ciljem da se pospeši kretanje roba i usluga, efikasnost i predvidljivost sektora saobraćaja, a takođe i pristupnost tržišta i investicija“, kaže regionalni menadžer Svetske banke za Srbiju Nikola Pontara.
Novi vek nameće povezivanje država nastalih raspadom većih zajednica
Američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil ukazao je da novi vek nameće da se države nastale raspadom većih zajednica ponovo ekonomski povežu. To je u interesu tih država, ali i kompanija koje treba da iskorsite prednosti većeg tržišta. Ipak, kako kažu, potrebno je otkloniti nepoverenje.
„Ja sam veliki, veliki pristalica inicijative Otvoreni Balkan. Nedavno sam boravio u Albaniji i visoki državni službenik mi je rekao da je jedna od najboljih stvari koja se Albaniji desila otvaranje granica kroz Otvoreni Balkan“, naglašava Hil.
Zemlje Balkana mogu da koriste i Švajcarski program za izgradnju kapaciteta trgovinske politike koji finansira švajcarska vlada, prema standardima Svetske trgovinske organizacije.
„Glavni korisnici su države odnosno ministarstva za spoljnu trgovinu, ali kroz uključivanje u javno-privatno partnerstvo korist može da ima i privatni sektor i na taj način iskoristi postignute sporazume“, objašnjava ambasador Švajcarske u Srbiji Urs Šmid.
Značajnu ulogu trebalo bi da odigraju nacionalna kordinaciona tela za trgovinu, potvrđuju iskustva drugih zemalja. Srbija je Nacionalno kordinaciono telo za olakšavanje trgovine osnovala pre šest godina.
(RTS)