Stambeni krediti i zajmovi privredi stagniraju – kada se može očekivati pad kamata

Zahteva za novim kreditima ima ali ne kao nekada. Međugodišnji rast kredita u martu je bio svega 1,3 odsto. Stanovništvo se dodatno zadužilo 2,7 odsto dok su zajmovi u privredi stagnirali. Kamate su i dalje visoke pa je na primer za kupovinu stanova od početka godine uzeto svega četiri milijarde dinara.

„U martu prosečna kamata na kredite za privredu za dinarske kredite iznosila je 8,3 odsto. Kod kredita stanovništva je došlo čak i do pada za nekih 0,5 poena i iznosila je za dinarske iznose je u proseku 12,3 odsto“, navodi zamenica direktora za Statistička istraživanja NBS Mirjana Miletić.

Banke i dalje zarađuju – i pored ograničenja marži na stambene kredite koje je na snazi od septembra.

„Profitabilnost bankama u trećini ukupne profitabilnosti od kamata obezbeđuje Narodna banka Srbije kojoj je mandat da obezbeđuje stabilnost cena time što će višak likvidnosti da povuče repo operacijama sredom“, kaže guvernerka centralne banke Jorgovanka Tabaković.

U poslovnim bankama čekaju da prođe i vreme skupog novca. Kada počne da pojeftinjuje smanjiće se i njihov rizik.

Blaž Brodnjak, predsednik Izvršnog odbora NLB grupacije napominje da sve zavisi od visine inflacije

„Ona jeste u Evropskoj uniji na stopi od dva do tri odsto što su neke ciljni nivoi i u tom pravcu je krenula centralna banka Švedske. Očekivanja su da je verovatnoća da će to da se to desi u junu je veća od 50 posto. Očekujem dva, tri sniženja ove godine pa da do kraja iduće godine Euribor bude od dva dva i po posto“, kaže Brodnjak.

Tabaković: Banke treba sa fokusiraju na osonovnu deltanost

I dok banke inoviraju poslovanje, od novih usluga klijentima do novih načina za oplodnju novca, srpska guvernerka predlaže da se fokusiraju na osnovni posao.

Jorgovanka Tabaković naglašava da banke treba da se vrate kroz ono što zovemo tradicionalno finansiranje posla, stana i svega onog što je produktivno.

„Ne treba da izmišljaju razne instrumente kojima u stvari ‘za ništa dobijate nešto’. Tako da smo mi vrlo oprezni kada pokušavaju da nam objasne neke nove finansijske derivate i ‘hedžing hedžing instrumente’ i onda kad pozovemo te institucije na sastanak onda satima ne umeju da nam objasne“, ističe guvernerka.

Ono što bankari klijentima i dalje pokušavaju da objasne, a tako smanje i svoje troškove, jesu prednosti elektronskog bankarstva. Nude i nove usluge poput ličnog bankara dostupnog uvek i sa svakog mesta. I u proseku u regionu zarađuju 270 evra po klijentu godišnje.

(RTS)