Na današnji dan, pre 29 godina, počela je operacija hrvatske vojske i policije Bljesak. Za 36 sati proterano je više od 15 hiljada Srba, 283 je ubijeno ili nestalo, među njima 57 žena i devetoro dece. Za ove zločine niko nije osuđen.
Vaso Ećimović novi život je sagradio u Novom Sadu. U rodne Vrbovljane kod Okučana nije išao od kako je proteran u vojno-policijskoj akciji „Bljesak“ 1995. U osvit zore, 1. maja, morao je sa porodicom da napusti kuću.
„Ujutro u četiri sata su počeli tući haubicama i onda je nastao haos. Nije se znalo ni kud idemo ni šta radimo, to je bilo katastrofa. Nije bilo, da budem iskren ni neke prave komande, većinom smo se snalazili sami, organizovali se sami“, kaže Vaso Ećimović, iz Novog Sada
Pripadnici Ujedinjenih nacija nisu reagovali na početak operacije i brutalna ubijanja nenaoružanog naroda, kojeg branioci nisu imali čime zaštititi.
„Naše teško naoružanje je bilo pod ključem Ujedinjenih nacija u njihovom skladištu koje su obezbeđivali. Mi do toga nismo mogli doći. A hrvatska vojska je išla svim mogućim sredstvima i tenkovima i avionima i sa više pravaca. Tako da to je inače bio veoma mali prostor, bilo ga je teško braniti,“ rekao je Nedeljko Kosić iz Novog Sada.
Oko 18 000 Srba je napustilo tada prostor Zapadne Slavonije. Utočište su našli u Republici Srpskoj i Saveznoj Republici Jugoslaviji.
„Nikad nisam ni pomislio da bi dojučerašnji moj komšija, moj drugar da bi on mene napao i proterivao sa mojih vekovnih ognjišta. To je nešto najteže što čovek može doživeti u svom veku,“ istakao je Drago Stupar iz Udruženja ratnih vojnih invalida Vojvodine.
Kod pravoslavne crkve u Veterniku, gde će se održati pomen, Udruženje ratnih vojnih invalida Vojvodine namerava da podigne spomenik stradalima i prognanima u akciji Bljesak.
Linta: Nema političke volje u Hrvatskoj da se reši pitanje nestalih
Miodrag Linta, predsednik Saveta Srba iz regiona rekao je da zločinačka akcija Bljesak predstavlja završni čin etničkog čišćenja srpskog naroda sa područja Zapadne Slavonije.
„U javnosti Srbije često se zaboravlja činjenica da je u Zapadnoj Slavoniji izvršeno prvo etničko čišćenje u Evropi posle Drugog svetskog rata. U leto, jesen i zimu 1991. godine sa većeg područja Zapadne Slavonije proterano je više od 70.000 Srba, a oko 200 srpskih sela je opljačkano, zapaljeno i minirano“, kaže Linta.
Prema njegovim rečima, u Hrvatskoj ne postoje stvarna politička volja da se reši najvažnije civilizacijsko i humanitarno pitanje, to je pitanje nestalih lica.
„Imamo i dalje blizu 500 posmrtnih ostataka Srba koji se nalaze u zavodima sudske medicine, koji nisu dalje identifikovani, imamo više desetina poznatih grobnih mesta u Hrvatskoj gde se nalaze posmrtni ostaci Srba, ali ne postoje volja da se oni ekshumiraju i identifikuju“, kaže Linta.
Napomenuo je da je veoma važno da Srbija i dalje insistira na suštinskom i stvarnom dijalogu da se reši ovo važno, civilizacijsko i humanitarno pitanje.
(RTS)