U čast povratka podignuta je kapela u posvećena vaskrslom Lazaru, a veliki broj vernika okupio se na liturgiji koju je uz sasluženje sveštenstva i monaštva eparhije raško-prizrenske služio vladika Teodosije.
Među brojnim gostima koji su prisusustvovali liturgiji i slavi oca Mihaila, igumana manastira Svetih arhangela, bila je i grupa vernika iz Nikšića.
„Kada sam prošle godine bio ovde rekao sam da ću gledati svake godine da dođem i obiđem ove svetinje jer mi tako na neki način dajemo podršku našem narodu i nadam se da će nas biti još više jer treba istrajati u borbi za ono što je naše oduvek bilo“, rekao je Nikola Krcmanović.
U danima pogroma 17. marta 2004. godine manstirski konaci su spaljeni, a albanski ekstremisti su oštetili čak i kamenu ploču gde je počivalo telo prvog srpskog cara. Mesec dana nakon tragičnih martovskh događaja monaštvo se vratilo i obnovilo život u spaljenom i porušenom manastiru.
Za sve koji su danas posetili Svete arhangele, arhiv Kosova i Metohije, Dom kulture u Gračanici, Društvo prijatelja manastira Svetih arhangela i kosovsko-metohijski odbor Matice srpske upriličili su izložbu razglednica i fotografija „Starog Prizrena“, autora Marka Markovića.
Izložba je odgovor onima koji žele da revidiraju istorjiske činjenice kaže Stefan Filipović iz Arhiva KiM.
„Zadatak nas kao ustanova kulture, ali i osnovnih i srednjih škola, posebno Univerziteta jeste da narodu približimo činjenice. Ne smemo se baviti naukom i kulturom samo radi nauke i kulture. Ona mora biti približena građanstvu, a mi moramo sa našim ljudima da delimo istorijske činjenice jer se na taj način štitimo od različitih manipulacija i istorijskih falsifikata“, kaže Filipović.
Izložene razglednice i fotografije Prizrena segment su bogatog ilustrovanog materijala iz kolekcije fotografija i razglednica koje su objavljene u fotomonografiji „Gradovi Kosova i Metohije1878–1941“ priređivača Marka Markovića koji će naknadno biti predstavljen publici u Gračanici.
(RTS)