Da bi se olakšao promet i trgovina u regionu, i smanjilo zadržavanje šlepera, na više graničnih prelaza uveden je poseban režim – ubrzane su pravne i zdravstvene procedure za transport robe.
Otvoreni su za transport robe 24 sata sedam dana u nedelji – i oni predstavljaju Zelene koridore. Pojednostavljivanje procedura u Upravi Carina apsolutni je prioritet.
“Naš prevoshodni cilj u ovom trenutku je digitalizacija carinskih procedura, čime će se na efikasan i transparentan način te carinske procedure obavljati, doprineće ubrzanju prometa, smanjivanju troškova bez papirnog carinjenja. U skladu sa tim, pomenuo bih projekat NCTS faza 5, u okviru zajedničkog tranzitnog sistema. Kako to izgleda praktično – kamioni na granici zadržavaju se minimalno, uz tranzitnu ispravu koja se očita bar kodom, zadržavanje je bukvalno par minuta“, kaže Slobodan Tomić, koordinator u Sektoru za carinske postupke.
U “Milšped grupi”, jednoj od vodećih kompanija za transport i logistiku u regionu, u stalnom kontaktu sa vozačima šlepera i vide efekte Zelenih koridora.
„Pre svega smanjenje troškova i ubrzanje dostave robe na određenu lokaciju. To je prevashodno prednost za krajnjeg potrošača kao korisnika robe koji je predmet našeg interesovanja. Samim zelenim koridorima, međusobnim priznavanjem sertifikata, priznavanjem laboratorija i laboratorijskih analiza pojednostavljuje se proces, ubrzava se proces i i smanjuju se troškovi koji su uključeni u logistički lanac, samim tim i cena za krajnje potrošače“, kaže Branko Todorović iz „Milšpeda“.
Cefta Seed za automatsku i brzu razmenu informacija
Već 14 godina postoji i Cefta Seed – elektronska platforma koja je carinama omogućila automatsku i brzu razmenu informacija i pristup bazama podataka i dokumentima. To je ubrzalo provere i smanjilo papirologiju, ali i dalje je to teret svima na Zapadnom Balkanu, jer se godišnje gubi i do 300 miliona evra. Srbija, je prema izjavama zvaničnika, u poslednjih pet godina izgubila više od 160 miliona evra.
„Upravo ono na čemu radimo i što će nam doneti rezultate, razmena podataka, povećani nivo analize rizika koji će omogućiti da se unapred opredeljuje da li će koja roba biti u kojoj meri pregledana, što znači da će prazni kamioni, kamioni koji su u tranzitu, po ubrzinom postupku napuštati granične prevoze. Jedna od dobrih strana koncepta Zelenih koridora su posebne trake koje su namenjene za korišćenje vozila koji se kreću u tom režimu“, kaže Slobodan Tomić.
Razlozi za ubrzavanje trgovinskog prometa su više nego očigledni. Da bi se širili Zeleni koridori potrebno je ulaganje u infrastrukturu.
„Najveći granični prelazi koji se nalaze na auto-putu imaju dovoljno prostora, dovoljno traka na kojima se prelazi, uglavnom. Problem su oni manji granični prelazi na kojima nema dovoljno infrastrukturnih mogućnosti da se primeni Zeleni koridor“, kaže Branko Todorović.
Prvi „Zeleni koridori“ bili su uvedeni na graničnim prelazima Sremska Rača, Preševo, Gostun i na administrativnom prelazu Merdare. Svima su u interesu pa se sada pridružuju i članice EU, Hrvatska, Italija, Grčka.
(RTS)