Nema porodične bez društvene sigurnosti – danas je Međunarodni dan porodice

Kada je zdrava, porodica daje vetar u leđa. Naša je sigurnost, snaga. U njoj dobijamo i pružamo ljubav, podršku, razumevanje, pažnju, delimo i lepe i teške trenutke.

Ivana Muškinja, porodični psihoterapeut, kaže da kada nedostaje i kada fali bazične sigurnosti u društvu, u koje smo mi u duboko uronjeni, ni mi ne možemo na individualnom, a ni porodičnom nivou, da se osećamo dobro i da se razvijamo.

„Ubrzan tempo života, jedan veliki raskorak između tradicionalnih i savremenih vrednosti i očekivanja koja se stavljaju pred pojedinica jesu tema koja muči porodicu. Konstantna trka za nekim kvalitetom života, za postizanjem određene materijalne dobrobiti i osiguravanjem nekih bazičnih sredstava, za jedan veliki značajan deo porodica u Srbiji jeste ogroman stresor koji svakako utiče na kvalitet života svih članova“, rekla je Muškinja.

Nemaština i bolest

Život je komplikovaniji kada porodicu muče nemaština i bolest. Mnoga deca su uskraćena za bezbrižno detinjstvo, primorana da preuzimaju odgovornost i poslove odraslih. U najtežim slučajevima, izmeštaju se iz svoje porodice i smeštaju u ustanove socijalne zaštite. U Zvečanskoj je oko 400 dece.

„Naša deca većinom, 98 odsto njih ima roditelje ali su van funkcije iz različitih razloga, da li privremeno ili trajno. Jedan od razloga jesu i ozbiljni zdravstveni problemi, naročito kod dece sa smetnjama u razvoju, zapostavljanje, zlostavljanje dece, ekonomska situacija u porodici“, kaže  Zoran Milačić, direktor Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine Beograd.

Pre nego što se dete odvoji od roditelja, treba učiniti sve da porodica, ipak, ostane na okupu. Za uvođenje porodičnog saradnika u sistem socijalne zaštite, zalažu se brojni stručnjaci. U Zvečanskoj je ta usluga testirana.

Porodični saradnik

„Porodični saradnik je pilot program koji je rađen u saradnji sa našim ministarstvom i sa UNICEF-om. Ideja jeste bila da saradnici koji su obučeni i prošli posebnu edukaciju zajedno sa porodicom pokušaju da reše sve one probleme koje porodica ima. To je pilotirana usluga za koju se očekuje da će brzo biti uspostavljena i da će funkcionisati na nivou sistema socijalne zaštite“, ocenio je Milačić.

Da bude njen zaštinik i oslonac, to žena očekuje od muškarca, a ne napadač koji će je maltretirati psihički i fizički. Žene koje su bez imovine i finansijski zavisne od muža, uglavnom trpe nasilje, ostajući u domu u kome se osećaju nebezbedno. Prošle godine ubijeno je 28 žena, od početka ove 8, gotovo sve u porodičnom nasilju, kažu u Autonomnom ženskom centru.

Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra rekla je da društvo treba da smanji popularizaciju nasilja i jedne vrste primitivizma, a sa druge strane, država mora da pruži zaštitu koja je izvesna kad god se prijavi nasilje, koja nije samo na kratki rok, nego i na duže staze i da pruži usluge koje su potrebne žrtvi.

I najstariji žrtve nasilja

„Tu mislim i na žene, na decu, na starije osobe koje su najčešće žrtve“, kazala je.

„S druge strane, žrtva ne sme, kada prijavi nasilje, da se oseća kao da je ona okrivljena. Mislim da je važna i prevencija, da do nasilja ne dođe, a prevencije imamo najmanje“, kaže Ignjatovićeva. 

I najstariji sugrađani trpe zlostavljanje i zanemarivanje, a još teže im je kada to doživljavaju od onih koje su odgajili. A roditelji u odgajanju nekada imaju prevelika očekivanja od svoje dece kojima guše njihovu autentičnost. Mušakrci su pod pritiskom očekivanja da treba da obezbede dom i finansijsku sigurnost porodici, a žene da usklade karijeru, roditeljstvo, kućne poslove. U toj trci, sve je manje vremena koje imamo jedni za druge.

Zbog bračnih i porodičnih problema oko 2.000 ljudi godišnje potraži pomoć u Savetovalištu za brak i porodicu Centra za socijalni rad u Beogradu.

(RTS)