Rođena je na severu Irana, 1969. Odrasla u Teheranu, školovala se u Evropi. Najpre u Austriji, a potom u Francuskoj. U Persepolisu, čiji naslov asocira i na veliku tradiciju i kulturu drevnog carstva i tako pojačava kontrast u odnosu na događaje iz druge polovine XX veka u Iranu, Satrapi opisuje svoje odrastanje u Teheranu, kritikujući teokratsku vlast koja je uspostavljena u Iranu posle revolucije 1979. godine, ali njene duhovite kritike nije pošteđena ni Evropa.
Sa Maržan Satrapi snimili smo za Oko magazin jedan kratak intervju u januaru 2010. godine. Ona je tada već bila poznata, malo pre toga animirani film Persepolis osvojio je Nagradu žirija na Kanskom festivalu, nominovan je i za Oskara u kategoriji animiranog filma.
Roman-strip Persepolis, objavljen 2000. godine. Tada još nije bio preveden na srpski jezik (srpsko izdanje objavila je „Fabrika knjiga“ nekoliko godina kasnije). Kolega Zoran Stanojević doneo je sa nekog putovanja samo jedan primerak, koji je u redakciji kružio iz ruke u ruku; svi smo ga čitali i doživljavali kao deca slikovnicu koja duhovito i informativno prikazuje prilike u Iranu za vreme, ali i pre Iranske revolucije.
Tog januara 2010. imali smo samo petnaestak, možda dvadeset, minuta za snimanje intervuja. Na aerodromu, kada se sa festivala Kustendorf vraćala kući, u Francusku. U zemlju u koju se doselila u poslednjoj deceniji XX veka, da bi 2006. dobila i državljanstvo.
Sećam se da, kada sam je pitala kako se pravilno izgovara njeno ime (i danas, na vesto o njenoj smrti, možemo da pročitamo sve varijante koje su „u opticaju“ još otkako je čtalačka javnost otkrila njeno delo pa je tako i MarĐan i MarŽan i MarDŽan) i na njeno „Maržan“ primetila da to „zvuči francuski“, odgvorila je sa osmehom uz konstataciju da zaista zvuči tako, ali da ga nije prilagođavala svojoj novoj domovini, nego je tako izgovarala oduvek.
Zato je i bilo obavezno pitanje o Iranu i o Francuskoj.
„Ja uvek govorim, kad hoću slikovito da uporedim, da je Iran kao majka, a Francuska je kao supruga. Moja majka može da bude luda, da me ucenjuje, može da čini šta god želi – ali ona je moja majka uvek i ja je volim jer imam samo jednu majku. A supruga, znate – ona se bira, ali zato može i da se promeni. Veza koju imamo sa svojom zemljom, sa mestom gde smo odrasli, to je vaš maternji jezik, geografija na koju ste navikli – mnogo je toga što vam znači i zato nije važno gde odete“, rekla je tada Satrapi.
Za svoj Persepolis rekla je da je pisan vrlo subjektivno: „Trudila sam se da budem iskrena što je više moguće. Revolucija koja se desila u mojoj zemlji, kasnije je nazvana islamska revolucija. Ali realnost je bila da je izbila zbog diktature i ljudi, kao npr. moji roditelji, podgli su revoluciju jer su verovali u više pravde, demokratije itd. Ali, nije sve krenulo kako treba, stvari su se promenile, ne možete od revolucije da dobijete uvek ono što želite.“
Iako, kako je tada rekla, u Iranu nije bila od početka XXI veka, svoju slobodu nije otkrila u Francuskoj, nego kao devojčica, u Iranu. Odrasla je u porodici intelektualaca, a čak je pradeda njene majke bio iranski šah. I o tom „aristokratskom“ poreklu je duhovito govorila, kao uostalom i u Persepolisu – kraljevi u to vreme (XIX vek) imali su dosta dece, pa je sada, sigurno, mnogo i prinčeva.
O tome šta znači veo i pokrivanje u islamu, kako je Maržan Satrapi govorila o religiji, o slobodi, putovanjima, ali i o Srbiji – pogledajte video.
(RTS)