Glumom je počeo da se bavi 1938. u pozorištu „Roda“, koje je vodila Nušićeva ćerka Gita Predić. Mirno detinjstvo i mladost prekinuo je Drugi svetski rat, a Vlasta Velisavljević je 1943. odveden u nacistički logor Dortmund-Herde, iz kojeg je uspeo da pobegne.
Bio je i tri godine na Golom otoku, ali o tome nije rado govorio. Tada je bio student treće godine Pozorišne akademije u Beogradu, na kojoj je kasnije i diplomirao u klasi Mate Miloševića, zajedno sa Oliverom Marković, Đuzom Stojiljkovićem, Predragom Lakovićem.
Prvi put, svi zajedno, igrali su u televizijskoj seriji Na slovo, na slovo.
„Mnogo godina kasnije, čini mi se, u Boljem životu, opet smo se našli: Pepi, Olivera i ja. Dakle, taj razmak od toliko godina. Mi smo lutali po raznim serijama, raznim filmovima, i raznim okolnostima, uključivali u neke trendove, nove“, govorio je neumorni Vlasta.
Tokom karijere je odigrao oko 350 uloga u pozorištu, na filmu i u televizijskim serijama. Tekst je učio slušajući partnere.
„Radio sam jednu seriju u kojoj već igra Ceca Bojković. I ona, neko veče, tamo u Manježu, kaže: ‘Jao, čim smo čuli da dolazi Vlasta, onda smo rekli: Jao, to će sad da bude vraćanje, neko, daj ovo, daj ono’, priča ona Radi Đuričin, i kaže: ‘Međutim, kad je došao Vlasta, on sve ono, tatara, tatara, tatara, a zapinjemo mi koji smo već u toku i koji znamo sve’“
Sarađivao je sa brojnim rediteljima i nikada nije tražio uloge, one su pronalazile njega.
„Imao sam sreću da odigram dosta Šekspira, dosta Čehova, dosta Ostrovskog. Recimo, Ostrovski je jedan od najboljih pozorišnih pisaca. A Čehov? Pa, šta da vam pričam o njemu.“
Vlasta je i u desetoj deceniji igrao u tri predstave i vozio je kola.
„Vozim, da. Vozim, i imam veliki problem. Predsednik Republike me je nagradio jednim ordenom. I kada su me izveštavali o tome, pre nego što sam primio, ja sam pomislio, rekao: ‘Bože, da li bi mogao da mi pokloni vozačku dozvolu da ne idem svake godine na pregled?’ Svake godine idem na pregled, izgubim 2-3 dana“, žalio se legendarni glumac.
Kroz ceo život, Vlasta Velisavljević je išao uvek sa osmehom, i u najtežim trenucima uspevao je da sačuva vedar duh.
Bio je doživotni počasni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Preminuo je 24. marta 2021. u Beogradu.
(RTS)