„Mladi oduvek imaju potrebu za uzorima i da se identifikuju sa nekim, poput poznatih glumaca, sportista, pevača… U današnje vreme ti idoli su na društvenim mrežama i čini se da su to ljudi koji često nemaju neke bogate karijere, ali imaju nešto što je u vrednosnom sistemu mladih značajno. Da li je to novac, moć, lakom sticanju mogućnosti za lagodan život“, kaže psihijatrica Irena Đorđević.
To umnogome određuje sama struktura porodice, vrednosni sistem roditelja ali i uticaj društva, odnosno šta se u medijima promoviše kao vrednost.
Reditelj Nedeljko Kovačić navodi da je skretanje odgovornosti na puko konzumiranje filmskih i televizijskih sadraja pojednostavljivanje problema, a reč je o veoma složenim društvenim fenomenima.
„Oduvek se pop kultura optuživala da kvari moral mladih. Nekada su to bili stripovi i rokenrol, pre toga džez, a pre toga u 19. veku romantični romani. Čitava istorija umetnosti je puna primera užasnog nasilja od antičkih tragedija do Šekspirovih komada“, ističe Kovačić.
Sa druge strane, generacije odrasle u socijalizmu konzumirala je užasno nasilne sadržaje preko video-materijala i kasnije preko kompjuterskih igara.
„Uvek postoji određen sistem vrednosti kroz koji se ti sadržaju konzumiraju i onda se shodno tome tumače poruke tih sadržaja. U 99 odsto slučajeva priča se svodi na to da neki heroj, ponekad i antiheroj, pobeđuje negativce“, kaže reditelj.
Suština, prema rečima Irene Đorđević, jeste izgradnja kritičkog mišljenja kod dece, a to najviše mogu roditelji.
„Roditelji bi trebalo i sami da pogledaju i upute se u sadržaj koji njihova deca konzumiraju i onda kada komentarišu da to ne bude apriori odbacivanje svega što je moderno, već da izbalansirano pohvale ili kritikuje i na taj način pomognu deci da razumeju i izgrade kritičko mišljenje“, navodi Đorđevićeva.
(RTS)