Serija eksplozija oko severne granice Izraela, tek je poslednji u već dugom nizu događaja koji prete da ovaj region pretvore u poprište sukoba, poput onih kada su se Izraelci i pripadnici Hezbolaha sukobili 2006. godine.
Posle 340 mrtvih Libanaca i 20 stradalih Izraelaca, temperatura na granici dve zemlje dostigla je tačku ključanja i umereniji glasovi na obe strane tvrde da je pravo čudo da konflikt Hezbolaha i Izraela, koji tinja još od upada Hamasa 7. oktobra, nije prerastao u pravi rat.
U poređenju sa 34.000 žrtava rata u Pojasu Gaze, tihi sukob Hezbolaha i Izraela deluje kao povremena čarka, iako lideri obe strane upozoravaju da bi ovaj nivo neprijateljstava, u bilo kojem drugom trenutku, vrlo brzo prouzrokovao sveopšti haos sa nesagledivim posledicama.
U strahu od takvog razvoja situacije pogranična područja već je napustilo oko 75.000 Libanaaca i 80.000 Izraelaca, ne želeći da prisustvuju trenutku kada će biti prekinuta relativna uzdržanost dve strane.
„Odmah posle operacije u Rafi, izraelska vojska će ući u Liban“, rekao je neimenovani izraelski vojni zvaničnih arapskog podružnici televizijske mreže „Skaj njuz“, ostavljajući istovremeno dovoljno prostora za spekulacije da li se radi o stvarnom upozorenju ili pretnji usmerenoj ka odvraćanju Hezbolaha od ozbiljnijih vojnih operacija.
Upravo zbog toga, poslednjih dana izraelski avioni gađali su ciljeve duboko u teritoriji Libana, od severne granice te države, pa sve do Doline Beka, ciljajući baze u kojima sledbenici Hasana Nasralaha kriju bespilotne letelice i protivvaudušne sisteme.
U sredu, Hezbolah je odgovarajući na takve napade ispalio stotinjak projektila u Galileji i na Golanskoj visoravni.
Gotovo istovremeno, izraelski avioni ubili su sedmoricu pripadnika sunitske organizacije Džama Islamija, tvrdeći da su se spremali da upadnu na teritoriju Izraela.
Savez Hezbolaha i Džame Islamije, pokreta koji okupljaju libanske šiite i sunite, nastao je pre pet ili šest godina u jeku stvaraanja anti-izraelskog fronta u kojem su se rivalske verske zajednice, bar oko granice, formalno ujedinile protiv zajedničkog neprijatelja.
U tom savezništvu, moćniji i brojniji Hezbolah se uzdržao od upada u Izrael, prepuštajući takve zadatke Palestincima i pripadnicima Džame Islamije. Odgovarajući na napade, Izrael je bombardovao položaje Hezbolaha, što je Nasralahove komandante nateralo da elitnu jedinicu, borce Radvana, povuku dalje od izraelske granice.
Delimično su se od granice odmakle i ostale jedinice Hezbolaha.
Prazninu ispunjenu tenzijama, kako stanje na granici opisuju posmatrači, lako mogu da ispune specijalci obe strane, ali će razvoj situacije u velikoj meri zavisiti i od nove diplomatske inicijative, kojom Amerikanci pokušavaju da zauzdaju pad čitavog Bliskog istoka.
Ključni preduslov za smirivanje tenzija na granici Libana, predstavljaće uspeh pregovora o prekidu vatre u Pojasu Gaze, koji su, po ko zna koji put u poslednja dva meseca, zapali u ćorsokak. Neuspeh tog procesa, pak, mogao bi sporedni sukob oko granice Libana i Izraela pretvoriti u ključni konflikt na Bliskom istoku u koji bi se, bez dileme, morao uključiti i za sada rezervisani Iran.
Takav razvoj situacije, svakako, očekuje jedan od natraženijih izraelskih neprijatelja i jedan od tvorca upada 7. oktobra Mohamed Deif, čiju glavu već mesecima traži specijalna jedinica Mosada i Šin Beta, aktivorana samo kako bi likvidirala nekolicinu ključnih lidera Hamasa.
„Marširajte ka Palestini sada, ne sutra“, rekao je Deif u poruci Arapima, posebno u Jordanu, Egiptu i Alžiru, koji su, ukoliko se izuzmu povremene demonstracije, u velikoj meri okretali glavu od scena stradanja Palestinaca u Pojasu Gaze.
Ubrzo nakon Deifove poruke, izraelska vojska upala je u izbeglički logor u Dženinu, na Zapadnoj obali, i ubila nekoliko Palestinaca, optužujući ih da su za račun Hamasa pripremali terorističke napade.
Gotovo istovremeno, Vašington i Jerusalim su skoro 24 časa razmenjivali optužbe o krivici za otkazivanje posete najviših izraelskih zvaničnika Sjedinjenim Državama. Ubrzo zatim, počeli su dogovori o zakazivanju nove posete, od koje Amerika očekuje početak definisanja budućnosti Pojasa Gaze.
Ili kako to tvrdi dobitnik Pulicerove nagrade Tomas Fridman, Jerusalim ima svega dve opcije – ili će izgraditi sasvim nove odnose sa Palestincima, ili će čitava situacija, ali sa modernim naoružanjem, biti vraćena na stanje od 1947. godine.
(RTS)