Priprema rezolucije o Srebrenici za Generalnu skupštinu UN, mogla bi da bude neka vrsta poruke, ali i dvosekli mač. Poznavaoci prilika ocenjuju da se time poručuje da ovog puta Rusija ne može da pomogne, ali i da se vide kršenje pravila i otvoren pokušaj manipulacije.
O kršenju pravila očekuje se da na sednici Saveta bezbednosti UN o BiH govori srpski član Predsedništva.
„Nema sumnje da Željka Cvijanović kao član Predsedništva nije imala pojma šta se dešava, da se nešto krije, da se krši Dejton i ustav i to bi trebalo da bude jak argument da prvi put neka zemlja krišom od najvišim organa vlasti to krši načelo konstitutivnosti tri naroda u BiH, to bi trebalo da bude blisko, ali ne vrede pravila, ne vredi veto, mi ćemo naći način da pomognemo svoje favorite u regionu na štetu onih koji nam pružaju otpor“, ocenjuje novinarka Ljiljana Smajlović.
U međuvremenu i vest da bi i Crna Gora mogla da podrži rezoluciju o Srebernici. Nemački analitičar Milan Nič tvrdi da mu je to u razgovoru u Berlinu potvrdio crnogorski premijer.
„Imao sam priliku da pitam Spajića o kretanju Crne Gore ka Evropskoj uniji, da li je bolje da ide sama ili u manjoj grupi. Zanimalo me je balansiranje između krhke parlamentarne većine naspram principa činilaca vlasti, kao i njegov stav i stav Vlade o predloženoj rezoluciji UN o genocidu u Srebrenici. Spajić je odgovorio da će Crna Gora podržati rezoluciju, ali neće biti kosponzor“, naveo je Nič.
Iz Vlade Crne Gore takva informacija nije ni potvrđena, ni demantovana. Predsednik crnogorske skupštine od premijera očekuje da će voditi računa o interesima zemlje i naroda koji u njoj žive.
„Istina je da je to saopštio njegov sagovornik iz Berlina, ali ono što mene i cijelu javnost Crne Gore interesuje jeste šta o tome misli premijer Spajić. Znam da mu nije lako. Velike sile pritiskaju male zemlje, a one po nepisanim pravilima geopolitike moraju da ‘slušaju’. Nažalost, to je današnji ‘pravedni’ međunarodni poredak. Da stvar bude teža, on se ne suočava samo sa pritiskom spolja, već i iznutra“, ističe predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić.
Takvu mogućnost predsednik Republike Srpske vidi kao moralno, politički i istorijski katastrofalnu.
„Ako nisu vodili računa o stigmi koja se ovom rezolucijom nameće cijelom srpskom narodu, mogli su se bar zapitati kako će se osjećati blizu 40 odsto državljana Crne Gore koji se izjašnjavaju kao Srbi. Milo Đukanović je poražen na izborima, ali politika koja je po pravilu na štetu Srba u Crnoj Gori je, nažalost, pobijedila”, poručio je Milorad Dodik.
Glasanje o rezoluciji o Srebrenici ne bi bilo prvi put da se ta tema nađe u Ujedinjenim nacijama – 2015. godine Rusija je uložila veto i blokirala usvajanje Rezolucije u Savetu bezbednosti kojom bi se, na predlog Velike Britanije, osudio genocid u julu 1995. godine.
(RTS)