Porez na specifična dobra i usluge postoji i u drugim zemljama. Uz jedinstveni spisak dobara na koja se primenjuju akcize, Evropska unija je članicama ostavila odrešene ruke u vođenju akcizne politike i stopama koje će primenjivati.
„Jedna je da bude stopa prikazana u procentu vrednosti, druga je da bude specifičan porez što znači da se naplaćuje po jedinici potrošenog dobra i treća mogućnost je da postoji kombinacija. U Srbiji postoje sva tri ova oblika“, kaže Snežana Ugrinov iz Fiskalnog saveta.
Nova akciza sa PDV-om na gorivo biće veća od 4,5 do 5, 7 dinara, ali to ne znači da će za toliko poskupeti i gorivo. Vozače bi najviše obradovalo kada bi se ponovila situacija iz oktobra prošle godine, kada je poslednji put usklađivana akciza.
„Cena dizela je bila 214 dinara i ostala je 214. Cena benzina je čak pala, akciza je povećana. Zato što su drugi parametri tome doprineli“, kaže Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije.
Dok su kod goriva mogući svi scenariji, vrlo je verovatno da ćemo piti skuplju kafu i to ne samo zbog akcize.
„Ovo povećanje akciza će u narednom periodu sigurno rezultirati daljim rastom cena kafe, imajući u vidu da proizvođači, odnosno prodavci kafe, imaju trenutno jako male marže i nije realno očekivati da će oni da smanje svoju zaradu“, kaže dr Duško Bodroža sa Instituta ekonomskih nauka.
Nema dileme da će sada, a i u buduće, poskupljivati duvan i duvanski proizvodi. Sa prosečnom cenom od oko 3 evra po paklici, cigarete u Srbiji su i dalje najjeftinije, iako je učešće akciza u ceni 61 odsto, a sa PDV-om, čak 77 procenata.
Za oko 20 do 30 dinara, zavisno od zapremine i jačine alkohola, poskupeće i rakije.
„Akciza nije samo na alkohol, nego i na gorivo, znači skuplje gorivo, mnogi drugi troškovi. Na primer, prošla godina je bila izuzetno loša po pitanju voćnih prinosa i to je značajno uticalo. Tako da kada se mnogo tih sitnih uvećanja skupi, to će sigurno dovesti do nekog uvećanja cena“, kaže Ivan Bogdanović iz kompanije „Sokolova rakija“.
„U slučaju akciza koje se definišu u specifičnom iznosu, znači u fiksnom iznosu po jedinici potrošnje, postoji rizik da njihova realna vrednost pada i sada da bi države obezbedile stabilne prihode posežu za mehanizmima njihovog usklađivanja sa rastom cena. To i Srbija koristi“, kaže Snežana Ugrinov iz Fiskalnog saveta.
Oko 10 odsto ukupnih javnih prihoda država ubira upravo od akciza. To je više od evropskog proseka, ali ne zbog visine akciza već zbog veće potrošnje akciznih proizvoda kod nas.
(RTS)