Višecevni lanser raketa „oganj“ je zadužen pre svega da štiti jugozapad Srbije, a iz Valjeva se po potrebi brzo i jednostavno premešta i na Peštersku visoravan.
U svim vremenskim uslovima, „oganj“ pokazuje koliko vatren može da bude i koliko se promenio rad računača.
„Dobili smo dosta na brzini, ranije je računač bio napolju, izložen svim vremenskim uslovima, sada imamo kabinu i dosta je lakši rad“, kaže stariji vodnik prve klase Miloš Milanović.
Novina su računari, koji su u mnogome uprostili rad računača. Komanda se ne prenosi glasom već sve funkcioniše elektronski objašnjava Milanović.
Brzina i preciznost bacača „ognja“
Osim brzine i preciznosti, razorna moć „ognja“ je lako uočljiva i onima koji ne znaju mnogo o bacačima raketa.
Na Pešteru je moguće videti šta znači kada je površina dejstva bojeve glave oko jedan hektar.
„Baterija ovakvih oruđa ima šest lansera sa po 32 rakete – otprilike 192 rakete mogu da padnu na cilj u roku od pola minuta“, objašnjava major Ivan Todosijević, komandant 24. diviziona SVLR dodavši da je reč o sredstvu izuzetne vatrene moći.
„Oganj“ je u naoružanje uvedeno još 1977. godine da bi za potrebe Vojske Srbije bile uvedene određene izmene i novine koje između ostalog pet puta skraćuju vreme zaposedanja i napuštanja vatrenog položaja.
Todosijević kaže da je urađen sistem za upravljanje vatrom, „ins“ uz pomoć kojeg se može samostalno da dejstvuje, ubrzano je zaposedanje vatrenih položaja i samim tim povećan je efekat vatre.
Svaka od raketa koje idu u ovaj lanser teška je oko 100 kilograma. Kada komandir vatrene brigade dobije precizne informacije o meti gađa ciljeve i do 20 kilometara udaljene.
(RTS)