Autorka pesama I Will Always Love You, Jolene i 9 to 5 uložila je i milione dolara u opismenjavanje dece, razvoj vakcine protiv kovida 19 i druge humanitarne projekte.
Toliko je bila nadarena da je dve od najvećih pesama 20. veka – Jolene i I Will Always Love You – napisala u jednom danu. Njeno stvaralaštvo odlikovali su živopisno pripovedanje, izuzetan osećaj za emocije i snažne melodije, koje je izvodila svojim prodornim i jasnim glasom.
U katalogu koji je na kraju obuhvatio stotine pesama, ostvarila je rekordnih 25 singlova na prvom mestu američke kantri liste, dok se 47 njenih albuma našlo među prvih deset na kantri listama. Uspela je da se probije i na pop-liste pesmom 9 to 5, koja je 1980. godine stigla do prvog mesta u SAD.
Muzičku karijeru uspešno je uskladila sa zapaženim glumačkim radom, a za svoje uloge dva puta je nominovana za Zlatni globus. Njen program za podsticanje pismenosti „Imagination Library“ donirao je deci više od 150 miliona knjiga.
Sve to radila je sa prepoznatljivim stilom, glamurom ukrašenim štrasom i visokim frizurama. Njena čuvena opaska o sopstvenom izgledu – „Potrebno je mnogo novca da bi se izgledalo ovako jeftino“ – postala je jedan od najčešće citiranih primera njene duhovitosti.
Partonova je rođena u siromaštvu, u jednosobnoj brvnari u Tenesiju. Bila je četvrto dete majke koja je do 35. godine rodila dvanaestoro dece i oca koji je radio kao farmer i građevinski radnik. Jedna od njenih najomiljenijih pesama, Coat of Many Colours, govorila je o tome kako joj je majka pravila odeću od raznobojnih komada tkanine. Njena prva gitara bila je improvizovana od mandoline na koju su postavljene žice za bas-gitaru.
Prvu pravu gitaru dobila je sa osam godina od ujaka. Od pevanja u crkvi stigla je do nastupa na lokalnoj televiziji sa deset godina, a prvu ploču snimila je sa 13. Iste godine nastupila je u „Grand Ole Opriju“, koncertnoj dvorani u Nešvilu koja predstavlja jedno od središta kantri muzike, a njen nastup najavio je Džoni Keš.
„Uvek sam verovala da će sve ići dobro i sanjala sam o tome još pre nego što sam krenula u srednju školu“, rekla je kasnije. „Uvek sam želela da budem zvezda. To mi je jednostavno delovalo prirodno.“
Nakon što je 1964. godine završila srednju školu, preselila se u Nešvil i karijeru započela kao autorka pesama, a ne kao izvođačica. Naredne godine potpisala je ugovor kao pevačica i u početku su pokušali da je predstave kao pop izvođačicu, ali bez uspeha. Kada joj je omogućeno da se okrene kantri muzici, ostvarila je dva uzastopna hita i objavila debitantski album Hello, I’m Dolly.
Godine 1966. udala se za Karla Dina. Njihov brak trajao je sve do njene smrti, a par je 2016. godine, povodom 50 godina zajedničkog života, obnovio bračne zavete.
Prelomni trenutak u karijeri desio se 1967. kada se pridružila popularnom televizijskom šou Portera Vagonera. Njihov duet postao je omiljen širom Amerike, a Doli je potpisala ugovor sa kućom RCA Records. Ipak, njena ambicija i talenat ubrzo su prevazišli ulogu partnerke. Rastanak je bio težak, ali je iznedrio jednu od najlepših balada svih vremena.
Kraljica kantrija i autorka besmrtnih hitova
Pesmu I Will Always Love You napisala je 1974. kao oproštaj od Portera Vagonera. „Sela sam i rekla mu: ‘Porteru, napisala sam nešto što mislim da treba da čuješ’. Počela sam da pevam, a on je počeo da plače“, ispričala je Doli godinama kasnije.
Ta pesma, koju će decenijama kasnije proslaviti Vitni Hjuston u filmu Telohranitelj, postala je simbol njene autorske snage i poslovne pronicljivosti.
Kada je Elvis Prisli izrazio želju da je snimi, Doli je odbila, jer je njegov menadžer tražio da se odrekne polovine autorskih prava. „Odmah čim sam mogla, osnovala sam sopstvenu izdavačku kuću. Mislim da je važno, ako možete, da sve svoje držite blizu kuće, gde možete da kontrolišete šta se sa tim dešava“, objasnila je. Ta odluka donela joj je milione.
Njena solo karijera eksplodirala je sedamdesetih godina. Pesme poput Joshua, Jolene i Coat of Many Colors – autobiografska priča o detinjstvu i siromaštvu – postale su kantri klasici.
Udruženje za kantri muziku (CMA) proglasilo ju je za najbolju pevačicu 1975. i 1976. godine. Uskoro je prešla granice žanra, osvojivši pop publiku hitom Here You Come Again i osvojivši Gremi nagradu 1978. Iste godine, CMA ju je proglasila za Zabavljača godine.
Filmski debi u komediji Od devet do pet (1980) uz Džejn Fondu i Lili Tomlin doneo joj je status holivudske zvezde. Naslovna numera, koju je sama napisala, postala je himna radničke klase i donela joj nominaciju za Oskara. Usledile su uloge u filmovima Čelične magnolije i Najbolja mala javna kuća u Teksasu.
Više od muzike: Dolivud i filantropsko nasleđe
Iako je postala svetska zvezda, Doli Parton nikada nije zaboravila svoje korene. Godine 1986. uložila je značajna sredstva u otvaranje tematskog parka „Dolivud“ u blizini svog rodnog mesta. Njena motivacija bila je jasna: „Oduvek sam mislila da ako uspem u onome što sam naumila, želim da se vratim u svoj deo zemlje i uradim nešto veliko, nešto što će doneti mnogo poslova u ovu oblast“. Danas „Dolivud“ posećuju milioni ljudi godišnje i predstavlja stub lokalne ekonomije.
Njeno filantropsko nasleđe je jednako impresivno kao i njena muzička karijera. Kroz svoju fondaciju pokrenula je 1995. godine program „Imagination Library“ (Biblioteka mašte), inspirisan činjenicom da njen otac nije znao da čita.
Program, koji deci od rođenja do pete godine poklanja po jednu knjigu mesečno, do danas je distribuirao preko 250 miliona knjiga širom sveta. „Deca me zovu ‘Gospa Knjiga’. Misle da im lično donosim knjige u poštansko sanduče“, rekla je jednom prilikom.
Tokom pandemije kovida 19, donirala je milion dolara medicinskom centru Univerziteta Vanderbilt, što je pomoglo u razvoju vakcine Moderna. Njena velikodušnost nije poznavala granice.
Život satkan od nagrada i privatnosti
Spisak njenih nagrada je zapanjujući. Osvojila je 11 Gremi nagrada iz 54 nominacije, uključujući i onu za životno delo. Primljena je u Dvoranu slavnih kantri muzike, Dvoranu slavnih kompozitora, pa čak i u Rokenrol dvoranu slavnih 2022. godine, čast koju je u početku skromno htela da odbije.
Dobitnica je Nacionalne medalje za umetnost i priznanja Kenedi centra, najviših državnih počasti za doprinos kulturi. Sa 25 pesama na prvom mestu Bilbordove kantri liste, drži rekord kao najuspešnija žena u istoriji žanra.
Uprkos ogromnoj slavi, svoj privatni život je čuvala daleko od očiju javnosti. Njen suprug Karl Din, vlasnik firme za asfaltiranje, retko se pojavljivao sa njom. „Moj muž nije neko ko želi da bude izložen. Veoma je privatan i ja sam to uvek poštovala“, govorila je Doli.
Iako nisu imali dece, smatrala je da je to deo Božjeg plana. „Mislim da je Njegov plan bio da nemam decu, kako bi svačija deca mogla da budu moja. I sada jesu“.
Bila je kuma pop zvezdi Majli Sajrus. Njen imidž – platinasta kosa, naglašene obline i šljokice – bio je deo njenog brenda, a na šale o „glupim plavušama“ odgovarala je sa duhom: „Ne vređaju me vicevi o glupim plavušama, jer znam da nisam glupa. A znam i da nisam plavuša“.
Doli Parton je do poslednjih dana ostala aktivna, radeći na brodvejskom mjuziklu o svom životu Hello, I’m Dolly i planirajući otvaranje muzeja u Nešvilu. Ostavila je za sobom riznicu od preko 3.000 napisanih pesama i nasleđe koje prevazilazi muziku.
Bila je simbol otpornosti, autentičnosti i dobrote – devojčica iz planina koja je osvojila svet, ali nikada nije zaboravila odakle je potekla.
(RTS)