„Želeli smo da znamo da li na intenzitet treptanja utiču faktori okoline i kako je to povezano sa našim postupcima“, objašnjava psiholog Penelope Kupal sa Univerziteta Konkordija u Montrealu.
„Na primer, da li postoji strateški tajming treptnja kada osoba ne želi da propusti ono što se govorei?“
Da bi to saznali, istraživački tim je sproveo dva eksperimenta sa ukupno 49 učesnika, prateći broj treptaja registrovanih dok su slušali tekst koji im je čitan naglas.
Dve ključne varijable su prilagođene tokom eksperimenata: uslovi osvetljenja i pozadinska buka, što je otežalo ili olakšalo slušanje.
Kod svih učesnika, brzina treptanja je primetno i dosledno opadala dok su rečenice čitane naglas, u poređenju sa nivoima pre i posle. Kada je bila uključena i pozadinska buka, brzina treptanja je dodatno opadala.
Nije bilo značajnih promena u brzini treptanja u različitim uslovima osvetljenja, što ukazje da je kognitivni napor razumevanja govora, a ne vizuelni napor, uticao na treptanje.
Iako se prosečna brzina treptaja između pojedinaca razlikovala, tendencija smanjenja broja treptaja u minuti bila je konzistentna u celoj grupi. U skladu sa nalazima prethodnih studija, ovo govori da manje trepćemo kada naš mozak više radi na razumevanju zvukova.
„Ne trepćemo samo nasumično“, navodi Kupalova. „U stvari, sistematski manje trepćemo kada želimo da čujemo važne informacije.“
Istraživači nisu proučavali zašto su razmišljanje i treptanje povezani, ali imaju neke pretpostavke. Na primer, mozak može usporiti brzinu treptaja tako da postoji manje prekida u vizuelnim informacijama koje primamo.
„Naša studija ukazuje da je treptanje povezano sa gubitkom informacija, kako vizuelnih tako i slušnih“, kaže psiholog i inženjer akustike Mikael Deroš sa Univerziteta Konkordija.
„Verovatno je to razlog zašto potiskujemo treptanje kada slušamo važne informacije.“
Takođe postoje istraživanja koja ukazuju na to da treptanje deluje kao neka vrsta mentalne pauze za mozak dok obrađuje pisani tekst ili reaguje na emocionalne znakove. Ređe treptanje bi moglo biti znak da mozak obraća pažnju.
„Moguće je da sličan regulatorni mehanizam deluje unutar slušnog sistema, prilagođavajući principe primećene kod vida kako bi podržao slušnu obradu optimizacijom vremena treptaja kako bi se smanjili poremećaji u slušnoj pažnji“, pišu istraživači u svom radu.
Gledajući unapred, tim sugeriše da bi obrasci treptaja jednog dana mogli biti korišćeni kao još jedan način procene kognitivnog opterećenja i kognitivne obrade, razumevanja kada je mozak zauzetiji i možda uočavanja znakova kognitivnih problema – slično govoru i sluhu.
Međutim, naučnici će morati da prikupe mnogo više podataka da bi videli da li te veze postoje.
„Da bismo bili potpuno ubedljivi“, kaže Deroš, „moramo da mapiramo precizno vreme i obrazac kako se vizuelne i slušne informacije gube tokom treptaja. Ovo je logičan sledeći korak.“
Istraživanje je objavljeno u časopisu Trends in Hearing.
(RTS)