Tim koji stoji iza studije, sa Univerziteta Toronto Skarboro u Kanadi, navodi da vrhunska mentalna oštrina može pomoći da tokom jednog uobičajenog dana završite posao ekvivalentan dodatnih 40 minuta rada.
To pomaže da se objasni zašto nekih dana uspešno rešavamo sve obaveze sa liste zadataka, a drugih dana… baš i ne.
Da bi došli do svojih zaključaka, istraživači su pratili 184 studenta tokom 12 nedelja, koristeći kognitivne zadatke za merenje njihove mentalne oštrine svakog dana. Učesnici su kasnije izveštavali da li su ostvarili ciljeve koje su tog dana sebi postavili.
Važno je da ovi učesnici nisu međusobno upoređivani. Umesto toga, analizirane su varijacije u izvršavanju zadataka kod svakog pojedinca tokom perioda istraživanja, što je pokazalo da ove promene u mentalnoj oštrini utiču na većinu nas, bez obzira na tip ličnosti ili raspored.
„Nekih dana sve jednostavno ide kako treba, a drugih imate osećaj kao da se probijate kroz maglu. Ono što smo želeli da razumemo jeste zašto se to dešava i koliko ti mentalni usponi i padovi zapravo znače“, kaže psihološkinja Univerziteta Toronto Skarboro, Cendri Hačerson.
Ovo povećanje produktivnosti od 40 minuta odnosilo se na sve zadatke, bilo da je reč o pisanju eseja ili spremanju večere, jer studija nije bila usmerena isključivo na akademske obaveze.
„Loš“ dan mogao je da smanji produktivnost učesnika za isti iznos, što znači da može postojati razlika od čak 80 minuta između vašeg najboljeg i najgoreg radnog dana.
Pored toga, podaci su otkrili još nekoliko zanimljivih nalaza vrednih pažnje.
Povećana mentalna oštrina značila je veću verovatnoću ostvarivanja ciljeva, što je i očekivano, ali je takođe dovodila do toga da ljudi sebi postavljaju zahtevnije ciljeve. U danima mentalne tromosti čak su i rutinski poslovi mogli biti teški.
Iako su osobine ličnosti poput samokontrole i savesnosti i dalje uticale na to kako ljudi u proseku obavljaju zadatke, ove karakteristike nisu štitile od svakodnevnih promena u mentalnoj oštrini.
„Svi imaju dobre i loše dane. Ono što mi pokušavamo da zabeležimo jeste šta razlikuje te dobre dane od loših“, kaže Hačerson.
Tehnički gledano, istraživači su proučavali takozvani jaz između namere i ponašanja – prostor koji može postojati između onoga što želimo da uradimo i onoga što zaista uradimo – jaz koji se očigledno može širiti ili smanjivati u zavisnosti od više faktora.
Ova studija pokazuje da je mentalna oštrina jedan od tih faktora, iako istraživači ne tvrde direktnu uzročno-posledičnu vezu. Moguće je da tu ulogu imaju i drugi faktori, uključujući zdravstvena stanja i stres.
Sve to daje naučnu podlogu osećaju koji je većini nas poznat – da postoje dani kada imamo potpunu kontrolu nad svim obavezama i drugi kada jedva uspevamo da napravimo bilo kakav napredak.
Buduća istraživanja sličnog tipa mogla bi obuhvatiti širu populaciju, kao i preciznije praćenje mentalnih sposobnosti i izvršavanja zadataka. Studije sa eksperimentalnijim pristupom mogle bi, na primer, ispitati da li metode za poboljšanje kognitivnih sposobnosti zaista utiču na količinu obavljenog posla.
Istraživači su takođe analizirali različite načine na koje mentalna oštrina može biti pod uticajem. Uključili su, na primer, kvalitet sna prethodne noći, nivo distrakcije i osećaj motivacije, koji mogu varirati iz dana u dan. Do određene mere možemo kontrolisati koliko smo svakog dana mentalno „uključeni“.
„Na osnovu naših podataka, postoje tri stvari koje možete učiniti kako biste pokušali da maksimalno povećate mentalnu oštrinu: dovoljno spavanja, izbegavanje sagorevanja tokom dužeg perioda i pronalaženje načina da se smanje depresivni obrasci“, kaže Hačerson.
„Ponekad jednostavno nije vaš dan, i to je u redu. Možda je to dan kada treba da budete malo blaži prema sebi“, dodaje on.
(RTS)