Psovka tokom teških fizičkih zadataka zapravo može pomoći ljudima da budu učinkovitiji i to – rušenjem mentalnih barijera. Psovanje povećava samopouzdanje, fokus i rečitost, omogućavajući ljudima da prevaziđu svoje uobičajene granice, navode stručnjaci.
Izgovaranje psovke u frustrirajućem trenutku često donosi osećaj olakšanja. Istraživanja sada sugerišu da psovanje može ponuditi i fizičku prednost. Prema nalazima koje je objavilo Američko psihološko udruženje, psovanje može pomoći ljudima da bolje obavljaju zadatke koji zahtevaju snagu i izdržljivost smanjenjem mentalne sputanosti i podsticanjem da se lakše podnese veći napor.
„U mnogim situacijama, ljudi se uzdržavaju – svesno ili nesvesno – od korišćenja pune snage“, rekao je autor studije, dr Ričard Stivens, sa Univerziteta Kil u Velikoj Britaniji i dodao: „Psovka je lako dostupan način da se osećate fokusirano, samopouzdano i manje rasejano, i da se malo više ‘potrudite’.“
Studija je objavljena u časopisu American Psychologist.
Postoje i raniji dokazi koji povezuju psovanje i izdržljivost. Prethodna istraživanja dr Stivensa i drugih naučnika dosledno su pokazivala da je psovanje povezano sa poboljšanim učinkom u fizički zahtevnim situacijama. Ovi efekti su primećeni kod izazova kao što je držanje ruke potopljene u ledenu vodu duže vreme i održavanje telesne težine tokom vežbe sklekova na stolici.
„To je sada dobro ponovljen, pouzdan nalaz. Ali pitanje je – Kako nam psovanje pomaže? Koji je psihološki mehanizam?“, kaže Stivens.
Stivens i njegov istraživački tim sumnjali su da psovanje deluje tako što ljude dovodi u opuštenije mentalno stanje. U tom stanju, pojedinci se mogu osećati manje ograničenim društvenim normama i unutrašnjim oklevanjem, što im omogućava da ulože više truda.
„Psovanjem odbacujemo društvena ograničenja i dozvoljavamo sebi da se više angažujemo u različitim situacijama“, rekao je Stivens.
Da bi ispitali ovu ideju, istraživači su sproveli dva eksperimenta u kojima je učestvovalo ukupno 192 osoba. U oba eksperimenta, učesnici su izvodili sklekove na stolici, ponavljajući ili psovku po svom izboru ili neutralnu reč svake dve sekunde. Nakon završetka zadatka, odgovarali su na pitanja o tome kako su se osećali tokom vežbe.
Ankete su procenjivale nekoliko mentalnih faktora povezanih sa dezinhibicijom. To je uključivalo nivoe pozitivnih emocija, koliko su učesnici smatrali zadatak zabavnim, koliko su se osećali rasejano i koliko su se osećali samouvereno. Istraživači su takođe merili psihološki „protok“, koji opisuje stanje dubokog fokusa i uronjenosti u aktivnost.
Zašto psovanje može poboljšati određene performanse
Rezultati novog eksperimenta su potvrdili ranije nalaze. Učesnici koji su psovali tokom rađenja sklekova bili su u stanju da izdrže napor znatno duže od onih koji su ponavljali neku neutralnu reč. Kada su istraživači kombinovali podatke iz dva eksperimenta sa rezultatima ranije studije, otkrili su da je prednost u učinku povezana sa višim nivoima prijavljenog psihološkog toka, ometanja i samopouzdanja, što su ključni elementi dezinhibiranog stanja.
„Ovi nalazi pomažu da se objasni zašto je psovanje toliko uobičajeno. Psovka je bukvalno kalorijski neutralan, bez lekova, jeftin, lako dostupan alat koji nam je na raspolaganju kada nam je potrebno poboljšanje performansi“, objašnjava Stivens.
Istraživanje novih situacija i uticaja psovanja
Istraživački tim planira da istraži da li se koristi od psovanja protežu izvan fizičkih izazova. Prema rečima koautora studije Nikolasa Vošmuta, doktora fizioterapije, sa Univerziteta Alabame u Hantsvilu, buduće studije će se fokusirati na situacije u kojima oklevanje često ograničava učinak.
„U našim laboratorijama sada proučavaju kako psovanje utiče na javni nastup i ponašanje u romantičnom pristupu, a to su dve situacije u kojima ljudi imaju tendenciju da oklevaju ili preispituju sebe“, zaključio je dr Vošmut.
(RTS)