Istraživači su anketirali 1.893 osobe i otkrili da je otprilike 3% prijavilo mučninu zbog slobodnog vremena. Simptomi su obično uključivali glavobolje, umor, prehlade, pa čak i grip, bolove u mišićima i mučninu.
Ljudi su imali veću verovatnoću da razviju infekcije na odmoru nego vikendom, a simptomi su bili najčešći tokom prve nedelje njihovog odmora.
Međutim, ovo istraživanje se oslanjalo na sećanje ljudi, a sećanje može biti nepouzdano. Definicija bolesti usled slobodnog vremena takođe je bila nejasna. Na primer, ideja jedne osobe o „retko“ i „relativno često“ može se razlikovati od ideje druge.
Još jedna studija iz 2014. godine istraživala je glavobolje i stres tako što su naučnici zatražili od 22 učesnika koji su redovno doživljavali migrene da vode dnevnik o nivou stresa i početku migrene.
Možda deluje neobično, ali smanjenje stresa je izgleda pokrenulo migrenu. Kada bi zabeležili smanjenje stresa jednog dana, obično bi razvili migrenu u naredna 24 sata. Ako je posao bio izvor stresa, to bi moglo da znači jedan ustaljeni obrazac migrene tokom njihovih slobodnih dana.
Neki dokazi ukazuju na to da su moždani udari češći vikendom nego radnim danima u nekim grupama. Ne postoji jasan uzrok, ali autori studije sugerišu da moždane udare mogu izazvati promene načina života vikendom.
Nedostatak kvalitetnih istraživanja o bolesti slobodnog vremena znači da ne razumemo u potpunosti njene potencijalne uzroke. Ali postoje neke teorije.
Mogući uzroci
Ljudi često putuju tokom odmora i sede u zatvorenim, prepunim prostorima poput aviona, povećavajući svoju izloženost klicama. Putovanja na udaljene lokacije takođe nas mogu izložiti sojevima klica na koje nismo imuni.
Tokom praznika možemo takođe piti više alkohola , što može smanjiti imunološku funkciju. Takođe, naš organizam je podvrgut tokom prazničnih dana često nekim aktivnostima koje nisu uobičajene za svakodnevicu, i tako ga stavljamo u stresne situacije.
Druga teorija je da nas zauzetost na poslu čini rasejanim i manje sklonim obraćanju pažnje na simptome. Na odmoru, simptomi poput bolova u mišićima ili glavobolje mogu postati očigledniji – i ne možemo kriviti posao za to. Stoga možemo lakše primetiti moguću bolest.
Tajne kortizola
Ali, postavlja se pitanje: „Zar opuštanje nije dobro za zdravlje?“ Postoji vrlo složena veza između stresa i imunog sistema, ističu naučnici. Stres aktivira simpatički nervni sistem i tera naša tela da oslobađaju hormone poput adrenalina i kortizola.
Hronični stres može značiti da nam se nivo kortizola održava na visokim nivoima. Vremenom, ovo negativno utiče na imune ćelije koje treba da reaguju na infekciju, pa je veća verovatnoća da ćemo se razboleti ako dođemo u kontakt sa virusima ili bakterijama.
„Ali kratkoročno, i adrenalin i kortizol mogu zapravo poboljšati funkcionisanje nekih delova imunog sistema. To znači da akutni stres može privremeno poboljšati našu otpornost na infekcije, zbog čega se možemo osećati zauzeto i pod stresom, ali se nećemo razboleti. Antiinflamatorna svojstva kortizola takođe mogu ublažiti bol“, rekla je Tea van de Mortel, profesorka u Školi za medicinske sestre i babice, Univerziteta Grifit.
Kada akutni stres prestane – na primer, kada konačno dobijemo priliku da se odmorimo – može doći do iznenadne promene. Više nemamo koristi od privremenog jačanja imuniteta ili ublažavanja bola kortizolom. Zato se tada možemo razboleti i osetiti simptome poput glavobolje i bolova u mišićima.
„Još postoji mnogo toga što ne razumemo o tome kako ili zašto se može javiti bolest odmora. Ali znamo da ostajanje aktivnim, uz dovoljno sna i konzumiranje zdravih namirnicama i uravnoteženu ishranu – čak i kada ste zauzeti – može pomoći u jačanju vašeg imunog sistema“, rekla je profesorka Tea van de Mortel.
Jedna finska studija ispitala je više od 4.000 javnih službenika koji su bili fizički neaktivni. Utvrđeno je da su oni koji su redovno vežbali, posebno intenzivno, imali manje šanse da odu na bolovanje nego oni koji su ostali neaktivni. S obzirom na vezu između hroničnog stresa i višestrukih hroničnih bolesti, takođe je razumno upravljati stresom povezanim sa radnim mestom. Postoje dokazi da razne tehnike opuštanja mogu pomoći u smanjenju stresa, a tu je i preventiva u vidu vakcina protiv gripa ili preventiva koja se odnosi na lokalne bolesti mesta na koje putujete.
Članak je objavljen u časopisu The Conversation.
(RTS)